Sud u Parizu potvrdio tužbene navode zaposlenih u fabrici nadomak Istanbula, koja je u vlasništvu francuske Grupe Roše, da su otpušteni zbog svoje sindikalne borbe za bolje plate i uslove rada, i protiv uznemiravanja radnica na poslu
Slučaj po tužbi 81 turskog radnika i sindikata protiv Grupe Roše, velika francuske korporacije specijalizovane za kozmetiku,odnosio se na otpuštanje više od 130 zaposlenih između 2018. i 2019. godine. Prema navodima tužbe, otkazi su predstavljali odmazdu prema zaposlenima koji su se pridružili sindikatu kako bi se borili za veće zarade, suprotstavili lošim uslovima rada, diskriminaciji žena i seksističkom i seksualnom uznemiravanju na poslu.
Nakon višegodišnjeg trajanja postupka, sud u Parizu je utvrdio da kompanija Roše nije adekvatno prepoznala i rešila radne rizike kojima su bili izloženi zaposleni u njenoj podružnici u Turskoj, objavljeno je na sajtu asocijacije industrijskih sindikata IndustriALL Europe.
Odmazda zbog sindikalnog aktivizma
U svojoj presudi, sud je zaključio da Grupa Roše nije ispunila zahteve francuskog Zakona o obaveznoj pažnji u vezi sa ljudskim pravima, koji je stupio na snagu 2017. godine, a koji obavezuje velike kompanije da identifikuju i spreče kršenja radnih prava u njihovim globalnim lancima poslovanja.
IndustriALL Europe napominje da je važno to što je presudom utvrđeno da su radnici otpuštani 2018. i 2019. kako bi se sprečio delovanje sindikata i izbeglo kolektivno pregovaranje. Sud je takođe utvrdio da kompanija nije pravilno procenila rizike za kršenje slobode sindikata u svojim planovima za 2017. i 2018. godinu, uprkos tome što je imala pristup informacijama koje su ukazivale na takve probleme.
Iako je većina otpuštenih radnika u međuvremenu potpisala sporazum o poravnanju sa poslodavcima u fabrici u Turskoj, sudsko utvrđivanje odgovornosti kompanije Roše predstavlja važnu pobedu za pokretače sudskog spora.
Pariski sud je naložio kompaniji Roše da šestorici bivših radnika na ime odštete isplati po 8.000 evra a njihovom sindikatu Petrol-Is 40.000 evra. Sud nije prihvatio zahteve za nadoknadu većine zaposlenih smatrajući da nisu prihvatljivi jer su njihovi gubici već bili nadoknađeni sklapanjem sporazuma o poravnanju sa upravom fabrike u martu 2019. Kompanija takođe mora da isplati sudske troškove šestoro radnika, sindikatu i organizacijama civilnog društva koje su zajedno sa njima pokrenuli parnicu u Parizu.
„Presuda predstavlja važnu prekretnicu za korporativnu odgovornost. Potvrđujući da multinacionalne kompanije mogu biti odgovorne za kršenja radnih prava povezana sa njihovim poslovanjem u inostranstvu, presuda jača ulogu zakona o dužnoj pažnji kao alata za zaštitu radnika“, izjavila je Džudit Kirton-Darling, generalna sekretarka IndustriAll Europe.
Pomoćnik generalnog sekretara IndustriALL-a Kemal Ozkan je ukazao da je presuda donela pravdu za kršenja individualnih prava radnika, ali da u njihovoj fabrici u Turskoj ostaje problem nepriznavanja sindikata i kolektivnog pregovaranja.
Hronika nepravde u fabrici kod Istanbula
Sve je počelo u proleće davne 2018. kada je moćni sindikat Petrol-Is, koji okuplja radnike u naftnoj, hemijskoj i gumarskoj industriji Turske, pokrenuo kampanju za regrutovanje radnika iz fabrike Kozan Kozmetik Sanaji u mestu Gebze, nedaleko od Istanbula. Cilj je bio da postanu reprezentativni kako bi započeli pregovore sa poslovodstvom firme koja radi za kozmetički brend Flormar u vlasništvu francuske Grupe Roše.
Opomena za multinacionalne kompanije
Zaposleni koji su pristupili sindikatu bili su veoma nezadovoljni niskim platama i uslovima rada. Nakon što je fabrički sindikat dobio reprezentativni sertifikat od Ministarstva rada Turske, kompanija je pokrenula pravni postupak kako bi osporila akreditaciju. Ubrzo je otpustila 14 svojih radnika i izvršila pritisak na ostale zaposlene da istupe iz sindikalnog članstva. U međuvremenu je pokušala da posreduje međunarodna asocijacija industrijskih sindikata IndustriAll Global zahtevajući poštovanje konvencija Međunarodne organizacije rada (MOR). Nije pomoglo ni njihovo upozorenje na grubo kršenje radnih prava. Naprotiv, uprava fabrike je pojačala represiju i odmazdu tako da su usledili novi otkazi radnicima koji su u međuvremenu stupili u štrajk. Do 18. maja 2018. otpušteno je 115 od ukupno 400 zaposlenih. Nakon 300 dana protesta ispred fabrike, poslovodstvo je u novembru 2019. sa većinom radnika ugovorilo poravnanje.
Oštećeni radnici su uz podršku svog sindikata Petrol-Is pravdu potražili sudskim putem. Ispostavilo se da je to veoma naporan proces, kako je tada naslutio Tom Grinter iz IndustriAll Globala: „Pravni postupak će biti veoma dug. Čak i ako zaposleni pobede na sudu, kompanija će isplatiti odštetu umesto da ih vrati na posao.“ IndustriAll Global je uzalud kontaktirala i menadžerski vrh Roše grupe u Francuskoj, većinskog vlasnika firme u Turskoj. Radnici su konačno dočekali kakvu-takvu pravdu. Posle gotovo punih 8 godina!!!
Priredio S.R.
