MOR-a i Svetska banka: Neujednačen uticaj veštačke inteligencije na sever i jug

AI neće na isti način uticati na sve delove sveta: dok će se bogati sever fokusirati na povećanje produktivnosti, siromašniji jug mora hitno da izgradi digitalne infrastrukture kako ne bi trajno (za)ostao na marginama

Studija Međunarodne organizacije rada i Svetske banke o uticaju veštačke inteligencije na radna mesta (objavljena 2024. i ažurirana 2025/2026. godine) ukazuju da generativna veštačka inteligencija (GenAI) neće dovesti do masovnog nestanka radnih mesta, ali hoće izazvati njihove duboke transformacije, uz značajne nejednakosti između razvijenih država i zemalja u razvoju, navodi se na sajtu MOR-a.

Analiza za 135 zemalja

Istraživanje MOR-a i SB, objavljeno kao radni dokument za Izveštaj o svetskom razvoju 2026, daje sveobuhvatnu analizu za 135 zemalja, što čini oko dve trećine globalne (planetarne) zaposlenosti. Studija jasno pokazuje da AI neće uticati na sve delove sveta na isti način – dok će se bogati sever fokusirati na povećanje produktivnosti, globalni jug mora hitno da rešava pitanje digitalne infrastrukture kako ne bi ostao trajno marginalizovan.

Izloženost GenAI je veća u razvijenim ekonomijama, posebno u činovničkim i profesionalnim zanimanjima. Zemlje u razvoju, iako manje izložene u celini, suočavaju se sa strukturnim ograničenjima koja ograničavaju njihovu sposobnost da iskoriste nove tehnologije.

AI ne sme da naškodi radnicima

Zamenica generalnog sekretara EKS-a Izabela Šuman tim povodom je rekla da je Zakon o veštačkoj inteligenciji bio važan prvi korak ka postavljanju ograničenja na upotrebu veštačke inteligencije, ali da je malo doprineo osiguranju da se brzo uvođenje veštačke inteligencije na radnim mestima vrši na način koji poštuje prava radnika. „Štaviše, istraživanja pokazuju da su radnici skloniji da prijave pozitivne uticaje veštačke inteligencije ako su bili konsultovani o njenoj upotrebi preko svojih sindikata“.

Radnici na poslovima koji su podložni automatizaciji često su već onlajn, čak i u zemljama sa niskim prihodima, što znači da bi neka od tih radnih mesta mogla da se ugase relativno brzo. Ovi poslovi često predstavljaju relativno kvalitetnije poslove u zemljama sa nižim prihodima, uključujući činovničke i administrativne pozicije koje su istorijski nudile put do pristojnog rada, posebno za žene i mlade radnike. Zabrinutost je da bi automatizacija vođena veštačkom inteligencijom mogla da zatvori te puteve.

Istovremeno, mnogi radnici na pozicijama sa potencijalom za povećanje produktivnosti nemaju pouzdan pristup internetu u zemljama sa nižim prihodima, što ograničava njihovu mogućnost da iskoriste GenAI. Istraživanje pokazuje da radnici u ekonomijama sa nižim prihodima imaju tendenciju da obavljaju jednostavnije analitičke zadatke, manje se oslanjaju na računare i imaju više rutinskog ili ručnog rada, smanjujući mogućnosti za povećanje produktivnosti primenom GenAI.

Uopšteno, istraživanje otkriva da će uticaj GenAI na tržište rada zavisiti ne samo od tehnoloških mogućnosti, već i od digitalne infrastrukture, organizacije zadataka i veština.

Glavni nalazi o rizicima

1. Globalna izloženost i neravnomeran uticaj

Približno 34% radnih mesta u zemljama sa visokim prihodima potencijalno je izloženo uticaju GenAI, dok je u siromašnim zemljama taj procenat znatno niži – oko 11%.

Zemlje u razvoju suočavaju se sa rizikom da poremećaji na tržištu rada nastupe brže nego što se osete koristi od GenAI kroz povećanja produktivnosti, prvenstveno zbog lošije digitalne infrastrukture i nedostatka veština.

Za većinu radnika (približno jedan od četiri na globalnom nivou) primena GenAI će najverovatnije promeniti načine na koji obavljaju zadatke, i neće doći do njihove zamene robotima.

2. Najugroženije grupe i zanimanja

Administrativni poslovi se suočavaju sa najvećim rizikom od automatizacije jer GenAI može efikasno da preuzme rutinske zadatke kao što su, na primer, unos podataka, osnovno knjigovodstvo, klasifikacija dokumenata, zakazivanje termina ili pretraga baza podataka.

Žene su dvostruko više izložene riziku od automatizacije nego muškarci, jer čine većinu zaposlenih u administrativnim i kancelarijskim sektorima.

U nekim regionima poput Južne Amerike, AI najviše utiče na mlađe, obrazovanije radnike u gradskim sredinama.

3. Specifičnosti za regione

Razvijene zemlje Evrope i SAD imaju najveću izloženost radnih mesta uticaju GenAI (oko 34%) jer su njihove ekonomije zasnovane na uslugama, administraciji i digitalizovanim profesijama.

U nekim delovima Azije zabeleženi su negativni efekti na zaposlenost (naročito u Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji), dok se u drugim očekuje rast produktivnosti kroz transformaciju poslova. Fokus studija za ovaj region je na tome kako roboti i AI menjaju proizvodne lance, što je ključno za zemlje poput Kine i Vijetnama.

Najmanja direktna izloženost radnih mesta veštačkoj inteligenciji je u Africi i arapskim državama u kojima je, pre svega zbog nižeg nivoa digitalizacije, samo oko 11% radnih mesta trenutno pod uticajem AI. Glavna opasnost za Afriku je da AI poremeti tradicionalne puteve razvoja pre nego što zemlje uspeju da izgrade infrastrukturu i iskoriste prednosti novih tehnologija. S druge strane, zanimljivo je da su arapske države i Severna Afrika pokazale značajan potencijal za rast zaposlenosti usled digitalne transformacije.

Studija naglašava da su gradski, mladi i obrazovaniji radnici u regionu Južne Amerike i Kariba najviše izloženi promenama, dok ruralna područja ostaju pošteđena, ali i isključena iz benefita zbog nedostatka interneta. Studija prognozira da za 2 do 5 odsto poslova u tom regionu postoji direktna pretnja da potpuno nestanu primenom AI, dok bi između 8 i 12 procenata radnika uz pomoć veštačke inteligencije moglo da poveća svoju produktivnost. Sumoran je podatak da čak 17 miliona radnih mesta u tom regionu ne može da iskoristi prednosti AI zbog neadekvatnog pristupa internetu i struji.

Preporuke za politike razvoja

Zajednički dokument MOR-a i Svetske banke ukazuje na potrebu za politikama koje proširuju digitalnu povezanost, podržavaju razvoj veština i jačaju institucije tržišta rada i sisteme socijalne zaštite kako bi se osiguralo da se koristi od GenAI šire dele.

Preporuke vladama su da preduzmu sledeće korake kako bi ublažile negativne efekte:

* Obezbeđivanje pristupa tehnologiji za sve slojeve stanovništva,

* Razvoj digitalnih i socio-emocionalnih veština koje AI ne može lako zameniti,

* Jačanje socijalne zaštite – modernizacija sistema podrške radnicima koji prolaze kroz tranziciju između poslova.

Sindikati traže norme o primeni AI na poslu

Argumenti za zakon posvećen načinu na koji se veštačka inteligencija koristi na radu danas su ojačani glasanjem u Evropskom parlamentu, što stvara dodatnu neizvesnost po ovom ključnom pitanju.

Evropska unija je 2024. godine usvojila svoj prvi Zakon o veštačkoj inteligenciji (popularno EU AI Act)kojim je prepoznata visokorizična priroda njene upotrebe na radnom mestu. Međutim, zakon se sada menja kroz „Digitalni omnibus o veštačkoj inteligenciji“, ukazuje Evropska konfederacija sindikata.

Rizici za radna mesta na Zapadnom Balkanu

Zajednički izveštaj MOR-a i Svetske banke procenjuje da je 25-30 odsto radnih mesta na Zapadnom Balkanu izloženo uticaju generativne AI. Najveći pritisak trpe administrativni poslovi, dok sektori poput građevinarstva i turizma, koji su ključni za region, pokazuju manju direktnu izloženost automatizaciji, ali veliku zavisnost od spoljnih faktora poput klimatskih promena. Unutar regiona, Srbija se izdvaja kao najuspešnija u digitalnoj transformaciji, ali to je istovremeno čini i najizloženijom uticaju AI zbog veće zastupljenosti IT sektora i modernih usluga. Srbija se ističe najvećom izloženošću u administrativnom sektoru, ali izveštaj upozorava na rizik od automatizacije kancelarijskih poslova koji zapošljavaju značajan broj žena i mladih. Region se suočava sa velikim nedostatkom srednjih i naprednih digitalnih veština, a kritičan je problem „odliva mozgova“ (Brain drain). Ljudi obučeni za rad sa novim tehnologijama, posebno mladi, često napuštaju region, što lokalnim preduzećima otežava da maksimalno iskoriste prednosti AI u poslovanju.

„Digitalni omnibus o veštačkoj inteligenciji“ (Digital Omnibus on AI) je zakonodavni predlog Evropske komisije iz novembra 2025. s namerom da pojednostavi i prilagodi zakonska pravila o AI kako bi se olakšala njihova primena u praksi.

„Omnibusom“ koji bi trebalo da bude usvojen u junu predlaže se produženje rokova za primenu pravila za sisteme visokog rizika kako bi kompanije imale više vremena da se usklade sa standardima. Pored toga, uvodi se veća fleksibilnost za testiranje novih AI rešenja na nivou cele EU. Neke stroge obaveze, poput obavezne AI pismenosti za sve zaposlene, zamenjuju se blažim preporukama i podsticanjem od strane država članica.

Primarni cilj ovih normativnih izmena je navodno podrška digitalnoj ekonomiji i konkurentnosti Evrope, ali je EKS jasno izrazio zabrinutost da bi slabljenje zakonom utvrđenih pravila moglo negativno uticati na bezbednost radnika i njihova prava.

EKS zato poziva da budući paket normi o kvalitetnim radnim mestima (Direktiva o algoritamskom upravljanju na radnom mestu), čiju je izradu Evropski parlament zatražio od Evropske komisije, uključi norme o upotrebi veštačke inteligencije na radu koje će, pre svega, osigurati princip ljudske komande, uključujući pravo radnika da osporavaju i poništavaju automatizovane odluke. EKS traži i da se uvede obaveza transparentnosti i objašnjivosti, što uključuje jasne informacije o upotrebi, logici i uticajima sistema veštačke inteligencije. Zahtev je i da se zakonom o upotrebi AI sindikatima i predstavnicima radnika garantuje pristup relevantnim podacima, kao i prava zaposlenih na informisanje, konsultacije i obuku. Takođe se traži zaštita zdravlja i bezbednosti, uz obavezne procene rizika pre primene AI i odgovornost za štetu koju ona prouzrokuje.

Priredio S. R.