Energetski šok uzrokovan ratnim dešavanjima na Bliskom istoku već je uzdrmao i u ekonomiju evrozone, što je primoralo ekonomske analitičare i vlade da revidiraju ranije projektovana očekivanja od ove i naredne godine
Nagli skok cena energenata uzrokovan geopolitičkim tenzijama na Bliskom istoku, pre svega ratnim operacijama u Iranu i blokadom Hormuškog moreuza, izazvao je talas revizija ekonomskih prognoza širom Evropske unije. Prema analizama Organizacije za ekonomsku saradnji i razvoj (OECD) i Evropske centralne banke (ECB), rast u evrozoni za 2026. godinu smanjen je na prosečnih 0,8 do 1 odsto ( sa ranije očekivanih 1,5 odsto), uz istovremeni skok projektovane inflacije na 2,6 procenata (ranija prognoza bila 1,9 odsto).
Divljanje cene energenata zbog rata u Iranu skupo će koštati ekonomiju Nemačke, upozoravaju stručnjaci koji su već drastično oborili prognozu rasta za tekuću godinu. Kako je preneo Dojče vele, vodeći ekonomski instituti u toj zemlji objavili su protekle sedmice da će ekonomski rast ove godine biti samo 0,6 odsto, umesto ranije predviđanih 1,3 procenta.
„Šok sa cenama energenata u jeku rata u Iranu teško pogađa ekonomski oporavak, ali istovremeno ekspanzivna fiskalna politika podržava domaću privredu i sprečava jači pad“, naveo je stručnjak Timo Volmershojzer. Ovaj istaknuti ekonomista i rukovodilac odeljenja za prognoze u renomiranom Ifo institutu za ekonomska istraživanja u Minhenu i za 2027. godinu očekuje takođe smanjeni rast – samo 0,9, umesto ranije procenjenih 1,4 odsto. Mediji očekuju da i Savezna vlada vrlo skoro snizi sopstvenu zvaničnu prognozu rasta od jedan odsto.
U svojoj najnovijoj prolećnoj prognozi Volmershojzer i institut Ifo identifikuju pobednike i gubitnike unutar nemačke privrede, direktno pogođene energetskim šokom usled rata u Iranu. Njihova predviđanja su da će jedini sektori sa snažnim podsticajima biti odbrambena industrija i građevinarstvo (niskogradnja), jer kompanijama u tim granama pogoduje činjenica dadržave ne odustaje od finansiranja odbrane, infrastrukture i klimatske zaštite. Vlada Fridriha Merca namerava da ove i naredne godine u vojsku i infrastrukturu uloži 1.000 milijardi evra.
Za razliku od dobitnih sektora, najveće gubitke trpi hemijska industrija. Nju je direktno pogodila blokada Hormuškog moreuza čime su prekinuti lanci snabdevanja sirovinama iz Azije i sa Bliskog istoka koje nemaju kratkoročnu zamenu, što dovodi do uskih grla u proizvodnji i drastičnog skoka cena.
Moguće i teže posledice
Približno 90 odsto proizvodnih kompanija u Nemačkoj očekuje negativne efekte rata, pre svega pad konkurentnosti u međunarodnoj konkurenciji i slabiju tražnju na globalnom tržištu. Među izvozno orjentisanim preduzećima, situacija je mešovita: proizvođači elektronskih i optičkih proizvoda pokazuju optimizam dok automobilska industrija izražava stabilna, ali ne i dinamična očekivanja.
Stručnjaci ukazuju da stagnira i domaća potrošnja, koja je trebalo da bude motor oporavka, jer inflacija smanjuje kupovnu moć građana.
To su loše vesti za Nemačku koja je godinama bila u recesiji i tek je 2025. zabeležila minimalni rast.
I Italija je visoko izložena energetskom šoku zbog oslanjanja na uvoz prirodnog gasa što oborilo stručne prognoze rasta na 0,7 – 0,9 odsto. Mnoge italijanske firme već prenose troškove na krajnje proizvode, što direktno guši domaću potrošnju.
Francuska ekonomija za sada pokazuje nešto veću otpornost u odnosu na Nemačku zahvaljujući manjoj zavisnosti od uvozne nafte i gasa zbog razvijenog sektora nuklearne energije. Uprkos tome, i ekonomski stručnjaci u toj zemlji su pribegli sniženju prognoza rasta za ovu godinu. Tako je Centralna banka Francuske revidirala osnovnu prognozu rasta BDP-a za 2026. na 0,9 odsto sa prethodno projektovanog jednog procenta. I to uz upozorenje da bi u slučaju dugotrajnog rata na Bliskom istoku, rast mogao biti još slabiji, dok bi godišnja inflacija mogla da skoči na 3,3 odsto.
Francuski Nacionalni institut za statistiku (INSEE) umanjio je prognoze rasta za prvi i drugi kvartal 2026. sa 0,3 na 0,2 odsto. Njihovi stručnjaci još upozoravaju da će skok cena goriva, koji je u martu doveo do rasta energetske inflacije od 7,3 procenta, značajno smanjiti kupovnu moć i potrošnju domaćinstava.
Ministar ekonomije Roland Leskur upozorio je da bi tekući naftni šok mogao smanjiti francuski rast za 0,3 do 0,4 procentna poena ako cene sirove nafte ostanu na nivou od oko 100 dolara po barelu.
Španija je, prema nekim analizama, otpornija, ali uz mere štednje. Ova zemlja tradicionalno ima bolju diversifikaciju energetskih izvora, ali je španska vlada morala da uvede paket mera vredan pet milijardi evra (subvencije i poreske olakšice) kako bi ublažila udar na transport i poljoprivredu.
Poljska je kao velika proizvodna baza pred inflatornim izazovom, odnosno sa rizikom od „sekundarnih efekata“ gde visoke cene goriva podižu cene hrane i robe široke potrošnje. Vlada te zemlje planira hitne mere, uključujući smanjenje PDV-a na gorivo, kako bi se sprečio drastičan pad kupovne moći građana.
Ekonomisti upozoravaju da bi eventualna potpuna blokada Ormuškog moreuza mogla dodatno da smanji BDP evrozone za čak 1,3 odsto do 2027. godine, uz inflaciju koja bi mogla dostići i 5 procenata.
Stručne analize pokazuju da će cene energenata izazvati inflaciju, makar privremeno, usled cikličnog cenovnog uticaja: skuplji gas poskupljuje đubrivo, što se dalje preliva na cene hrane. Poskupljuje i transport robe. Sve zajedno smanjuje potrošnju. Isti ekonomski instituti u Nemačkoj koji su pre pola godine računali s rastom potrošačkih cena od 2 odsto u ovoj i 2,3 procenta u 2027. godini sada prognoziraju veća poskupljenja.
Priredio S. R.
