Najveća kanadska sindikalna asocijacija sa tri miliona članova sa svog kongresa u Vinipegu poručila da se odbrana demokratije i radnih prava ne može odvojiti od borbe protiv rastuće nejednakosti i korporativne pohlepe
31. Konvencija Kanadskog radničkog kongresa (Canadian Labour Congress – CLC) održan je od 11. do 15. maja 2026. u gradu Vinipeg (provincija Manitoba). Četvorodnevnom skupu u impozantnom Kongresnom centru (RBC Convention Centre) prisustvovalo je više od dve hiljade delegata i lidera – predstavnika miliona radnika širom Kanade.
Kanadski radnički kongresje ubedljivo najveća sindikalna asocijacija u toj severnoameričkoj zemlji:okuplja i zastupa više od 3 miliona zaposlenihšto predstavlja približno 60% svih sindikalno organizovanih radnika u Kanadi. CLC funkcioniše kao krovna organizacija (centrala) u čijem je sastavu 12 pokrajinskih i teritorijalnih sindikalnih organizacija.
Na zvaničnom sajtu CLC navodi se da je “više od 2.000 delegata na Konvenciji u Vinipegu usvojilo sveobuhvatni akcioni plan za obnovu demokratskog učešća, jačanje političke moći radničke klase i suočavanje sa autoritarnom politikom“.
Akcionom strategijom, kanadski sindikati zahtevaju kreiranje stabilnih, dobro plaćenih sindikalnih poslova, investiranje u javnu infrastrukturu i prelazak na zelenu ekonomiju koji u svom centru ima zaštitu radnika, a ne interese korporacija i „milijarderske klase“.
Vladavina desnice nije neizbežna
Poruka kongresa CLC je da država mora hitno da reši stambenu krizu i krizu rasta troškova života, a traži se i uvođenje univerzalnog zdravstvenog sistema, jačanje javnih usluga i masovna ulaganja u sisteme socijalne i zdravstvene nege.
Sa skupa u Vinipegu, kanadski sindikati su poručili da radnički pokret kreće u organizovanu borbu protiv političke polarizacije, ekstremizma i uticaja krajnje desnice, te da se odbrana demokratije i radničkih prava ne može odvojiti od borbe protiv ekonomske nejednakosti i korporativne pohlepe.
„Akcioni plan prepoznaje da rastuća nesigurnost, opadanje poverenja u institucije i političke frustracije stvaraju plodno tlo za antidemokratske i ekstremističke pokrete. Plan ukazuje da su jačanje ekonomske sigurnosti, borba protiv nejednakosti i proširenje demokratskog učešća neophodni za izgradnju zdrave, inkluzivne i otporne demokratije“, navodi se na sajtu CLC.
„Kada se radnici osećaju ignorisano, nesigurno i isključeno iz političkog i ekonomskog odlučivanja, ekstremizam popunjava prazninu. Ovaj plan podrazumeva temeljnu obnovu demokratskog poretka jačanjem glasova radnika, podizanjem životnog standarda i osiguravanjem da obični ljudi imaju stvarnu moć u oblikovanju budućnosti Kanade“, naglasila je u obraćanju kongresu predsednica CLC Beatris Bruske.
Konvencije je jednoglasno (aklamacijom) Beatrisi Bruske, među radnicima Kanade poznatoj pod nadimkom Bea, poverio i treći uzastopni mandat rukovođenja asocijacijom sa više od tri miliona sindikalnih članova.
Poslednjeg dana kongresa CLC, hiljade kanadskih radnika marširale su ulicama Vinipega zahtevajući akcije za zaštitu radnih mesta, odbranu javnih službi i jačanje radničkih prava u vreme rastuće ekonomske nesigurnosti. Protestovali su i zbog brzih tehnoloških promena koje preoblikuju radna mesta širom zemlje i protiv trgovinskog rata američkog predsednika Donalda Trampa.
Stara – nova predsednica CLC Bea Bruske naglasila je da Trampov trgovinski rat dovodi u opasnost radna mesta i industrije, kao i da mere štednje i smanjenje javnih usluga slabe poziciju radnika i njihovih porodice, dok poslodavci koriste automatizaciju, veštačku inteligenciju i algoritme kako bi povećali nesigurnost i oslabili zaštitu na poslu.
„Vinipeg ima ponosnu radničku istoriju. Godine 1919, radnici su izašli na ulice zahtevajući pravednost, dostojanstvo i bolju budućnost. Danas ponovo dižemo glasove i zahtevamo ekonomiju za ljude, a ne samo za korporacije i milijardere“, naglasila je Bruske.
31. kongresu CLC prisustvovali su i ugledni gosti iz međunarodnog sindikalnog i radničkog pokreta, među kojima i predsednica američkog AFL-CIO Elizabet Liz Šuler i generalna sekretarka asocijacije IndustriAll Europe Džudit Kirton-Darling koje su učestvovale na panelima o međunarodnoj solidarnosti i o odbrani demokratije.
U uvodnom obraćanju na Međunarodnom forumu solidarnosti, Liz Šuler je podsetila delegate da radnička prava nisu samo lokalna pitanja, već da je prekogranična solidarnost ključna u odbrani prava radnika širom sveta od pritisaka korporacija i političkog ekstremizma.
Skupu u Vinipegu obratili su se i premijer Manitobe Vab Kinju, predsednik Nove demokratske partije (stranka socijaldemokratskog usmerenja, na vlasti u provinciji Manitoba) Avi Luis, lider te partije u provinciji Alberta Nahed Nenši, starešina domorodačkog naroda Manitobe Grem Šingus i drugi.
Priredio S. R.
Fotografije: Canadian Labour Congress
