Američki sindikati o jednoj presudi Vrhovnog suda: Napad na osnovna prava radnih ljudi

Presuda da je izborna mapa države Luizijana neustavna omogućava političarima da demontiraju postignuća radničkog pokreta i učvrste moć korporacija i milijardera na štetu običnih ljudi, poručuju iz sindikata AFL-CIO

Američki sindikati AFL-CIO (Američka federacija rada i Kongres industrijskih organizacija) najoštrije su osudili nedavnu presudu Vrhovnog suda SAD kao „razoran udar na biračka prava i direktan napad na osnovna prava radnih ljudi“.

Vrhovni sud SAD je 29. aprila, u presudi o slučaju ’Luizijana protiv Kalea’ proglasio neustavnom izbornu mapu kongresnih okruga te savezne države, zaključivši da mapa predstavlja nedozvoljeni rasni gerimanderin (praksa namernog prekrajanja granica izbornih jedinica kako bi se uticalo na izbornu moć određene rasne ili etničke grupe).

O presudi Vrhovnog suda kojom je srušena mapa kongresnih okruga Luizijane izvestili su brojni američki pravni i politički mediji, kao i organizacije za građanska prava. Slučaj je bio od velikog značaja jer se ticao načina na koji se formiraju izborne jedinice u državama sa značajnom manjinskom populacijom.

Predsednica AFL-CIO Elizabet Liz Šuler ocenila je da ta presuda predstavlja razoran udarac za Zakon o biračkim pravima (Voting Rights Act), jer oduzima crnačkim i latinoameričkim glasačima u Luizijani mogućnost pravednog izbora njihovih predstavnika. Ukazujući na povezanost biračkih i radničkih prava Šuler je naglasila da bez snažnog glasa na biralištima radnici ne mogu birati lidere koji će štititi njihova prava na sindikalno udruživanje, dostojanstvene plate i bezbedna radna mesta.

Šuler: Presuda na štetu običnih ljudi

Ova presuda omogućava političarima da uz podršku suda demontiraju postignuća radničkog pokreta i dodatno učvrste moć korporacija i milijardera na štetu običnih ljudi, zaključila je predsednica AFL-CIO.

Najveća sindikalna asocijacija u SAD (okuplja 61 sindikat sa približno 15 miliona radnika) najavila je nastavak borbe za zakonodavne reforme na državnom i saveznom nivou. AFL-CIO će mobilisati ljude na radnim mestima i u zajednicama kako bi se među kandidatima za predstavnike građana izabrali oni koji će braniti slobode radnika.

„Nastavićemo da se borimo za zakonodavne reforme, uključujući i na državnom i saveznom nivou, kako bismo stvorili demokratiju u kojoj je glas svakog radnika važan jednako kao i glas bogatih i dobro povezanih“, navodi se na sajtu AFL-CIO.

Sud je poništio mapu (poznatu kao SB 8) koja je imala dva distrikta sa većinskim crnačkim stanovništvom. Ova mapa je prvobitno bila usvojena kao odgovor na ranije sudske naloge da država osigura bolju predstavljenost crnih glasača.

Stav većine od šest konzervativnih sudija Vrhovnog suda je da rasa ne može biti „dominantan faktor“ pri crtanju granica okruga, čak ni kada država tvrdi da to radi kako bi ispunila zahteve Zakona o biračkim pravima. Sud je utvrdio da Član 2 ovog zakona ne obavezuje državu da kreira dodatne „većinsko-manjinske“ okruge ukoliko to nije strogo neophodno.

Mediji poput SiEnEn-a, Gardijana, Hila i drugi, izvestili su da je sud u ovom slučaju postupao po privatnoj tužbi grupe od 12 građana koji su sebe opisali kao „glasače koji nisu afroameričkog porekla“ (non-African American voters). Glavni predstavnik tužbe je bio Filip Kale po kome je slučaj dobio ime, u skladu sa američkom praksom da se sudski predmeti obično nazivaju po strankama u sporu. Tužba je utemeljena na stavu da je mapa kongresnih okruga iz 2024. godine, koja je uvela drugi većinski crnački distrikt, bila proizvod neustavnog rasnog gerimanderina.

Na strani odbrane mape pred sudom su se pojavili crni glasači (grupa Robinson i Galmon) i druge organizacije građana (kao Legal Defense Fund), koji su tvrdili da je takva mapa bila neophodna kako bi se ispunili zahtevi Zakona o biračkim pravima.

Vrhovni sud je odluku doneo glasovima sudija u odnosu 6 prema 3. Sudija Semjuel Alito, koji je pisao obrazloženje većine sudija, naveo je da se rasi ne sme dozvoliti da igra ulogu u vladinim odlukama. S druge strane, troje liberalnih sudija, predvođenih sutkinjom Ketandži Braun Džekson, oštro se usprotivilo tvrdeći da presuda izaziva haos i briše napredak u borbi za jednaka prava glasa.

Nove političke tenzije

Presuda je primorala državu Luizijanu da hitno izradi novu mapu pre izbora 2026. godine, što će, prema očekivanjima stručnjaka, koristiti Republikanskoj stranci i smanjiti broj predstavnika koje biraju crni glasači. Najstarija i jedna od najuticajnijih nevladinih organizacija u SAD Američka unija za građanske slobode (American Civil Liberties Union – ACLU)analizirala je slučaj sa pozicije zastupnika prava glasa, ukazujući na štetne posledice po crnačke zajednice.

Stručnjaci istraživačkog centra Brooking institut u Vašingtonu predviđaju da će odluka direktno pomoći republikancima da zadrže kontrolu u Predstavničkom domu, jer bi nakon ovog sudskog presedana u njihovu korist moglo biti prekrojeno 15 distrikta širom SAD.

Ova presuda je izazvala nove oštre sporove i nepomirljive stavove na američkoj političkoj sceni.

Republikanska stranka i Bela kuća očekivano su pozdravili presudu kao „kompletnu i totalnu pobedu za američke glasače“. Portparolka Bele kuće izjavila je da boja kože ne sme diktirati pripadnost kongresnom distriktu, naglašavajući uspeh u borbi protiv onoga što nazivaju „rasnim kvotama“. Konzervativni i republikacima naklonjen medij Foks Njuz objavio je mišljenja koja kritikuju negativne medijske reakcije na presudu, braneći odluku Vrhovnog suda kao primenu postojećih zakona.

Potpuno suprotno, lideri Demokratske stranke nazvali su odluku „jezivom“ i ocenili je kao “još jedan napad na fundamentalno pravo glasa“. Kongresmen Kevin Malin ocenio je da je „odmetnička konzervativna većina“ izbrisala zaštite od rasne diskriminacije koje su postojale više od 60 godina.

I nezavisni analitičari smatraju da presuda praktično anulira zaštite koje je Zakon o biračkim pravima pružao decenijama, jer dozvoljava državama da ignorišu rasnu zastupljenost. U uglednom Brenan centru za pravdu, ekspertski tim predvođen Majklom Valdmanom presudu je opisao kao „devastirajući korak unazad“ koji je propise o biračkim pravima pretvorio u „praznu ljušturu“. Eksperti tog centra su upozorili da će sporna sudska odluka podstaći partijsko prekrajanje granica pod maskom rasne neutralnosti.

Pojedini građanski aktivisti takođe su osudili presudu Vrhovnog suda.Martin Luter King Treći odluku je nazvao „moralnom optužnicom“ koja odražava povlačenje pred obećanjem o jednakoj pravdi, a Al Šarpton je opisao kao „metak u srce pokreta za glasačka prava“.

Sudska presuda i izbori u SAD

U SAD su za 3. novembar zakazani tzv. izbori na sredini mandata (midterm elections). Tog dana, u izborima za sastav Kongresa SAD, biraće se svih 435 članovaPredstavničkog doma i 35 od ukupno 100 članova Senata. Istovremeno će se izabrati guverneri u 36 saveznih država, kao i sastavi skupština u 46 država, te brojni gradonačelnici i drugi lokalni funkcioneri.

Smatra se da su ovi izbori od presudne važnosti zato što se održavaju tokom drugog (neuzastopnog) mandata predsednika Donalda Trampa i mogu direktno da utiču na odnos snaga u Vašingtonu.

Sudski slučaj ‘Luizijana protiv Kalea’direktno je povezan sa predstojećim izborima jer odluka Vrhovnog suda SAD diktira kako će izgledati izborne jedinice iz kojih će građani birati svoje predstavnike.

Priredio S. R.