Prosečna godišnja plata po zaposlenom sa punim radnim vremenom u EU u 2023. iznosila je 37.863 evra, sa veoma velikim rasponom između država koji se kretao od 13.503 evra u Bugarskoj do 81.064 evra u Luksemburgu
Postoje različiti indikatori za upoređivanje zarada, ali se kao posebno koristan ističe novi proračun Eurostata – prosečna godišnja bruto plata za puno radno vreme po zaposlenom, ukazuje se u tek objavljenom istraživanju Euronjuza (Euronews).
Prema Eurostatu, u 2023. godini, prosečna godišnja plata po zaposlenom sa punim radnim vremenom u EU iznosila je 37.863 evra. Veliki je raspon između država članica i kretao se od 13.503 evra u Bugarskoj do 81.064 evra u Luksemburgu.
Devet zemalja članica prijavilo je plate iznad proseka EU 37.863 evra, dok su primanja u 17 zemalja bile niže (Holandija nije uključena zbog razlika u metodologiji). Posle Luksemburga, najveće prosečne plate bile su u Danskoj (67.604 evra), Irskoj (58.679), Belgiji (57.989), Austriji (54.508) i Nemačkoj (50.988 evra). Iznad proseka EU su rangirane još i Finska, Švedska i Francuska, dok su ispod proseka Italija i Španija sa godišnjim platama približnim iznosu od 32.500 evra.
Na dnu rang liste po prosečnoj plati su Bugarska (13.503 evra), Mađarska (16.895), Grčka (17.013), Rumunija (17.739), Poljska (18.054) i Slovačka (19.001 evra).
Plate i kupovna moć
Uzimajući u obzir standard kupovne moći, jaz u prosečnim godišnjim platama sa punim radnim vremenom širom Evropske unije je uži nego u nominalnim iznosima, iako i dalje postoje značajne razlike, pokazuje istraživanje Euronjuza.
Prosečne plate u standardu kupovne moći (PPS) omogućavaju pravednije poređenje, jer troškovi života, posebno troškovi stanovanja, značajno variraju u različitim evropskim zemljama.
Primanja zaposlenih u Srbiji
Paritet kupovne moći (PPP) eliminiše uticaj razlika u cenama između zemalja. PPS je „veštačka valuta“, pri čemu za jednu jedinicu PPS teoretski može da se kupi ista količina dobara i usluga u svakoj zemlji.
Kada se analizira prosečna godišnja plata za puno radno vreme prilagođena po zaposlenom u PPS, razlike su znatno manje nego u poređenju nominalnih iznosa, mada ostaju značajne razlike širom EU. Na primer, u nominalnim iznosima najviša prosečna plata (Luksemburg – 81.064 evra) bila je šest puta veća od najniže (Bugarska – 13.503 evra), dok su razlike kada se prilagodi PPS smanjene na 2,5 puta.
Prosečna godišnja plata za puno radno vreme po zaposlenom, mereno u PPS, kretala se od 20.525 evra u Grčkoj do 53.745 evra u Luksemburgu. Ovo poređenje po kupovnoj moći daje drugačiju rang listu zemalja EU. Primera radi, dok je u nominalnim iznosima Grčka treća od dna lestvice, ona je prema rezultatima PPS najlošije plasirana. Posmatrano od vrha na dole na toj listi posle Luksemburga su Belgija, Danska, Nemačka i Austrija koje su imale plate iznad 45.000 PPS. Slede Irska sa platom u PPS od 41.581evra i Francuska sa 39.110 evra PPS. Italija je imala najnižu platu među zemljama „velike četvorke“ EU, sa 33.723 PPS, dok je Španija zabeležila nešto višu cifru od 35.774 PPS, ali su obe ispod proseka EU.
Promene u prosečnim platama
U celoj EU, prosečna godišnja plata za puno radno vreme po zaposlenom u 2023. u poređenju sa 2022. porasla je za 2.225 evra ili za šest odsto. Prosečna godišnja plata opala je samo u Švedskoj i to za četiri odsto ili nominalno za 1.817 evra. Taj pad je posledica konverzije švedske krune u evro.
U nominalnim iznosima, Luksemburg, Belgija i Irska zabeležili su najveće povećanje – svaka za više od 4.000 evra, dok su prosečne godišnje plate u Malti, Grčkoj i Italiji porasle za manje od 1.000 evra. Posmatrajući procentualne promene, Rumunija, Mađarska, Poljska, Letonija i Hrvatska zabeležile su najveće godišnje poraste, sa prosečnim platama koje su porasle za više od 15 odsto. Suprotno tome, poraste niže od pet odsto imale su Malta, Italija, Grčka, Danska, Finska i Kipar.
Eurostat je počeo da računa „prosečne godišnje plate po zaposlenom za puno radno vreme“ nakon usvajanja Direktive o Plavoj kartici 2021. godine. Ovaj pokazatelj služi kao prag za dodelu radnih dozvola visokokvalifikovanim radnicima na nacionalnom nivou.
Rad za pola radnog vremena i dalje je značajan trend u Evropi. U 2023. godini, 17 odsto zaposlenih u EU uzrasta od 20 do 64 godine radilo je pola radnog vremena, pokazuju podaci Eurostata. U nekim zemljama, taj procenat je bio i znatno veći, kao u Nemačkoj sa 29 odsto i Holandiji sa čak 39 procenata.
Priredio S. R.
