Desetine miliona radničkih porodica u EU ne mogu da greju svoje domove

Broj stanovnika na prostoru Evropske unije koji ne mogu da priušte toplinu u svojim domovim porastao je zbog krize troškova života poslednjih godina za 16 miliona – a većina njih je zaposlena

Procenjuje se da u 2019. godini 7% evropskog stanovništva nije moglo priušti da uključi grejanje, što je ekvivalentno broju od 30,7 miliona ljudi, među kojima je 13,4 miliona radno angažovanih. Najnovije brojke pokazuju još sumorniju sliku: udeo ljudi koji žive u energetskom siromaštvu porastao je 2023. godine na 10,6%, odnosno na 47,5 miliona stanovnika EU, uključujući 23,7 miliona zaposlenih.

Ova poražavajuća statistika ukazuje da je za samo četiri godine još 16 miliona ljudi uronjeno u energetsko siromaštvo, među kojima ubedljivu većinu (10,3 miliona) čine zaposleni. Praktično, pretprošle godine radni ljudi su činili polovinu onih koji ne mogu da priušte grejanje, u poređenju sa 44% u 2019. godini. Takvu realnost dodatno otežava činjenica da su i njihovi poslovi ugroženi upravo zbog visokih troškova energije sa kojima se suočavaju industrije.

Ovaj šokantan trend otkriven je u analizi podataka Eurostata napravljenoj u Institutu EU za trgovinu i objavljenoj uoči pokretanja Čistog industrijskog sporazuma Evropske komisije, koji uključuje akcioni plan za pristupačnu energiju.

Tabela: Evropski sindikalni institut na osnovu podataka Eurostata

Evropska konfederacija sindikata (EKS) tim povodom ukazuje na potrebu da se u potpunosti implementira evropska direktiva o minimalnim platama, od koje će imati koristi imati više od 20 miliona ljudi, naravno ako je države članice EU budu dosledno sprovodile.

Da bi se sprečilo da visoki troškovi energije vrše dodatni pritisak na kompanije, radna mesta i domaćinstva, EKS je juče predložila evropskom komesaru za energiju i stanovanje Danu Jorgensenu da u Akcioni plan za pristupačnu energiju uključi sledeće mere:

* Kontrola cena za zaštitu domaćinstava od nestabilnih cena energije i sprečavanje energetskog siromaštva;

* Zabrana isključenja energije za one koji ne mogu da priušte račune;

* Povećano ulaganje u energetsku strukturu u javnom nacionalnom i opštinskom vlasništvu;

* Smižavanje troškova zaduživanja za projekte obnovljive i niskougljenične energije i mrežnu infrastrukturu kroz javna ulaganja i javno vlasništvo;

* Osigurati da se sva javna sredstva za energiju pridržavaju društvenih uslova za promovisanje i zaštitu kolektivnog pregovaranja, pravičnih plata, sigurnih uslova rada i prava radnika;

* Akcije za obezbeđivanje pristupačne čiste energije za industriju, preduzeća i domaćinstva, uz transparentniju demokratsku kontrolu i infrastrukturne planove.

Komentarišući sumorne statističke pokazatelje o rastu enrgetskog siromaštva generalna sekretarka EKS-a Ester Linč je ukazala da visoki troškovi energije negaitvno utiču na industriju, radna mesta i domaćinstva.

“Šokantan porast broja zaposlenih koji ne mogu da priušte da greju svoje domove i koji se bore da plaćaju kiriju i kupuju hranu, pokazuje tačno zašto je EU bila u pravu što je preduzela mere za povećanje zarada i zašto Direktivu o minimalnim platama hitno moraju da u potpunosti preuzmu zemlje članice. Ako se pravilno primeni, Direktiva ne samo da će obezbediti da plate pokriju troškove života ukljućujući i grejanje stana, već i da više ljudi ima koristi od istinski pravednih plata koje se utvrđuju kolektivnim pregovaranjem”, ocenila je Linč.

Generalna sekretarka EKS-a je istakla da je “prošlo vreme za razgovore”, jer je potrebna hitna akcija na nivou EU da se smanje računi za energiju za industrije, preduzeća i domaćinstva kao i da se obezbedi pravo na čistu pristupačnu energiju priznajući je kao javno dobro.

Konfederalni sekretar EKS-a Ludovik Voet je potvrdio da je vreme za hitnu akciju EU ukazujući da danas u Evropi 363.500 ljudi godišnje umre od hladnoće, i da veoma brzo raste broj onih koji ne mogu da priušte da greju svoje domove.

Priredio S. R.