Unapređenje minimalnih zarada, odgovorno poslovanje i pravedna tranzicija, socijalni dijalog i osnaživanje mladih, odgovorno korišćenje veštačke inteligencije, bile su teme foruma Koalicije za socijalnu pravdu u okviru ovogodišnjeg skupa MOR-a
Forumom Globalna koalicija za socijalnu pravdu završena je 113. godišnja konferencija Međunarodne organizacije rada koja je od 3. do 13. juna, u Palati nacija u Ženevi, okupila šefove vlada, predstavnike poslodavaca i radnika iz 187 zemalja sveta.
Godišnji forum Globalne koalicije za socijalnu pravdu zamišljen je kao platforma za smislen dijalog i konkretne obaveze za unapređenje socijalne agende usmerene na čoveka. Koalicija, koja je od svog osnivanja 2023. ujedinila preko 370 partnera postala je operativna. Pokazao je to i njen ovogodišnji skup kome su prisustvovale stotine predstavnika vlada, organizacija poslodavaca i radnika, međunarodnih i regionalnih organizacija, finansijskih institucija i razvojnih banaka, preduzeća, međunarodnih nevladinih organizacija i akademske zajednice.
Sporazum o digitalnoj tranformaciji
Na ovogodišnjem forumu Koalicije razmatrane su ključne teme u vezi sa socijalnom pravdom: promocija minimalnih zarada; odgovorno poslovno ponašanje; pravedne tranzicije olakšane kroz socijalni dijalog; unapređenje ekonomije ljudskih prava; osnaživanje mladih; odgovorno korišćenje veštačke inteligencije za društveni razvoj…
Otvarajući forum, Luis Abinader, predsednik Dominikanske Republike, istakao je hitnu potrebu za socijalnom pravdom u aktuelnom svetu rada: „Okuplja nas uverenje da socijalna pravda nije ideal, već konkretna nužnost – suštinski uslov za održivi razvoj.“
Brazilski ministar rada i zapošljavanja Luiz Marinjo, pohvalio je napore Globalne koalicije da “u 2025. godini pređe sa zajedničke ambicije na konkretan razvoj“.
Generalni direktor MOR-a Gilbert F. Hungbo naglasio je brzu transformaciju Koalicije u potpuno operativnu platformu koja sada okuplja “više od 370 partnera širom sveta koji se brzo menja“. Direktor MOR-a je kazao da u godini koju će obeležeti Drugi samit o socijalnom razvoju (u novembru) “ne možemo dozvoliti da socijalna pravda postane samo slogan“.
Forum je predstavio ključne intervencije globalnih lidera radničkog sveta, uključujući generalnog sekretara Međunarodne organizacije poslodavaca (IOE) Roberta Suareza Santosa, i generalnog sekretara Međunarodne konfederacije sindikata (MKS) Luka Triangla.
Panel posvećen ulozi vlada u rešavanju izazova u vezi sa siromaštvom zaposlenih i nejednakostima u prihodima u prvi plan je izveo potencijale za stvaranje otpornijih lokalnih ekonomija kako bi se eliminisali osnovni uzroci niskih plata. Razgovaralo se o jačanju socijalnog dijaloga i osnaživanju institucija koje odlučuju o minimalnim ili garantovanim primanjima radnika.
U raspravi je rečeno da više od polovine globalne radne snage predstavljaju zaposleni čije se plate primarni izvor prihoda za domaćinstva. Ukazano je da je tokom godina došlo do nekih pozitivnih trendova – na primer da zarade brže rastu u zemljama u razvoju nego u zemljama sa visokim prihodima – ali da, ipak, milioni radnika dobijaju premalo da bi sebi i porodicama priuštili pristojan životni standard. Kao odgovor na to, naglo je porastao broj inicijativa za minimalne plate koje dozvoljavaju nekakvu socijalnu sigurnost, što samo potvrđuje da su pristojne plate ključne za ekonomski i društveni razvoj.
Sesija o podsticanju pravedne tranzicije kroz socijalni dijalog očekivano je privukla veliku pažnju i brojna izlaganja učesnika foruma Globalne koalicije za socijalnu pravdu. U raspravi je isticano da je tranzicija ka ekološki održivim i otpornim ekonomijama ključni izazov ove decenije, te da uspeh ne zavisi samo od klimatskih ambicija, već i od toga kako se tranzicije finansiraju i kako se njima upravlja.
Potvrđeno je da se globalni napori za rešavanje klimatske krize i izgradnju otpornih ekonomija oslanjaju na promovisanju inkluzivnog rasta, ali je naglašeno da mnoge tranzicije ostaju tehnokratske: iz upravljanja su isključeni radnici, a ne retko i sami poslodavci i predstavnici lokalnih zajednica. Zato je ukazano da je socijalni dijalog vitalno značajan kako za strateško planiranje tranzicije tako i u njenim investicionim okvirima, odnosno u oblikovanju pravednih, inkluzivnih rešenja zasnovanih na dostojanstvenom radu.
Na sesiji posvećenoj odgovornom poslovanju razgovoralo se o tome kako privatni sektor može da doprinese poboljšanju kvaliteta radnih mesta, inkluzivnom rastu i socijalnoj pravdi, kao i o ulogama vlada i socijalnih partnera u stvaranju podsticajnog okruženja za odgovorno poslovanje. Takođe su razmatrani uticaji finansijskog sektora, prakse multinacionalnih ali i malih preduzeća, te aktivne uloge organizacija poslodavaca i radnika u promociji i podršci odgovornog poslovanja. U diskusiji je naglašeno da će se Globalna koalicija za socijalnu pravdu i njeni partneri snažno zalagati za negovanje modela poslovanja koji usklađuju socijalne, ekološke i ekonomske ciljeve u korist radnike, preduzeća i zajednice.
Deo foruma Globalne koalicije za socijalnu pravdu bio je posvećen ekonomiji ljudskih prava. Reč o je smernicama za ugradnju ljudskih i radnih prava u kreiranje ekonomske i socijalne politika. Cilj je promocija pravičnog pristupa resursima kako bi se sprečila nejednakost i diskriminacija i poboljšala inkluzivnost institucija, posebno socijalne zaštite, i podržali sistemi koji poštuju prava i pružalaca i primalaca usluga.
Kako je rečeno, potrebno je osigurati da niko ne bude zapostavljen prilikom integrisanja prava u svaku dimenziju ekonomske politike. Zato pravednu ekonomiju ljudskih prava treba artikulisati oko deset transformativnih puteva, uključujući globalne finansijske reforme, progresivno oporezivanje, borbu protiv korupcije i suzbijanje nezakonitih finansijskih tokova. Ove mere su osmišljene da prošire fiskalni prostor, podrže inkluzivni razvoj, bore se protiv nejednakosti i usklade ekonomske sisteme i politike sa obavezama u pogledu ljudskih prava.
Zaključeno je da ekonomija ljudskih prava služi kao ključni instrument za postizanje Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija.
Priredio S. R.
