Kako stvarno žive domaćinstva u Srbiji: Prosek – san stotina hiljada ljudi

Anketa o potrošnji domaćinstva za prošlu godinu je još jednom posvedočila koliko je statistika varljiva i nepouzdana i da je priča o prosečnoj plati od 1.000 evra samo fantazija za mnoge koji radom obezbeđuju tek puko preživljavanje  

Kolike to plate prima mali broj najbogatijih pa nam je u statističkom zbiru prosečna mesečna plata zaposlenog u Srbiji veća od 110.000 dinara nezamisliva za najveći deo zaposlenog stanovništva? Drugo i svakako važnije pitanje je kako zaista žive građani Srbije i koliko je teško u uslovima konstantne besparice i rasta cena održati kakav-takav kvalitet života? Na ovo pitanje umnogome odgovara u novembru objavljena Anketa o potrošnji domaćinstva Republičkog zavoda za statistiku (RZS) koja nedvosmisleno pokazuje ne samo koliko smo daleko od izvikane prosečne plate već i do poželjne svakodnevice u kojoj bi vreme trošili na kulturu, sport, zabavu ili dodatne edukacije. Nažalost, ova analiza samo se još jednom potvrđuje da najveći broj građana Srbije preživljava do naredne plate ili penzije zanemarujući gotovo sasvim bilo koje druge potrebe osim onih elementarnih.

Naime, rezultati ankete RZS pokazuju da je u 2024. godini prosečan mesečni prihod domaćinstava bio 97.705 dinara, dok je, poređenja radi, zvanično prosečna plata jednog zaposlenog u lanjskom maju iznosila 100.107. dinara. O čemu se tu radi?

„Dakle, prihodi većine domaćinstava u Srbiji su daleko od prosečne zarade koju navodite. Oko 30 odsto zaposlenih je u septembru primilo prosečnu ili veću od prosečne zarade dok je 30 odsto primilo zaradu do 66.000 dinara. Građanke i građani Srbije su daleko od blagostanja. To što su neki od indikatora bolji u odnosu na prethodne godine ne znači da nam je bolje već da je manje loše, a manje loše nije mera adekvatnog životnog standarda“, tvrdi u razgovoru za portal Nezavisnost, istraživačica Sarita Bradaš.

Dodatno argumentuje svoj stav podacima koji nas stavljaju u neki širi kontekst koji pokazuje da Srbija nije „tigar Balkana“ ili bilo koja druga proizvoljno izgovorena hiperbola o nezadrživom rastu životnog standarda.

Elem, prema podacima Eurostata, medijalni godišnji prihod stanovnika u Srbiji od 6.073 evra niži je od medijalnog prihoda u zemljama EU, a koji se kreće u rasponu od 7.811 evra u Rumuniji do 50.799 evra u Luksemburgu. Po medijalnim i prosečnim prihodima stanovnici u Srbiji su tek na nivou 28 odsto prihoda građana svih članica EU. Konačno, visoko zadovoljstvo životom iskazuje oko 14 odsto žitelja naše zemlje i 22 odsto stanovnika EU dok nisko zadovoljstvo životom detektuje čak trećina građana Srbije i upola manje žitelja Unije.

I to nikoga ne treba da začudi. Naprosto, prosečna potrošnja po domaćinstvu bila je lani za oko 1.000 dinara veća nego prihodi koji su. Prosečna potrošnja je porasli za 46 odsto u odnosu na 2021. godinu i to samo za hranu. Porasli su i prihodi, ali za 36 odsto, a ta negativna razlika najviše pogađa upravo ljude koji i imaju najmanje. To su oni koji najveći deo novca troše za hranu, piće, stan i komunalije.

Prevedeno na jezik brojeva – deset odsto najsiromašnijih je čak 48 odsto svega što imaju odvajalo za hranu i piće za razliku od najbogatijih koji od svojih primanja za hranu odvoje samo 30 odsto. Uz to postoji i drastična razlika u kvalitetu ishrane: kod deset odsto najsiromašnijih trošak za hranu po odraslom članu iznosio je 10.502 dinara mesečno dok je kod onih 10 odsto najbogatijih to bilo 30.511 dinara.

„To je skoro tri puta više i pokazuje da bogatiji troše više kvalitetnije hrane“, konstatuje naša sagovornica podcrtavajući još jednom koliko je realnost daleko od blagostanja u koje nas žele ubediti predstavnici države.

„Koliko država (ne) brine o najsiromašnijima ilustrovaću na primeru 10 odsto najsiromašnijih. Pretpostavimo da osoba živi sama, da ulazi svojom potrošnjom u prvi decil (10%) i da prima novčanu socijalnu pomoć. Iznos novčane socijalne pomoći za jednog odraslog je u 2024. godini bio 11.674 dinara, a potrošnja odraslog u prvom decilu 22.000 dinara, što znači da je ta osoba mogla da podmiri samo troškove hrane“, objašnjava Sarita Bradaš.

Istina je da mnogi nisu imali viška novca nakon podmirivanja osnovnih životnih potreba pa je primera radi u kategoriji deset odsto najsiromašnijih potrošnja po odraslom za rekreaciju i kulturu mesečno bila 719 dinara, dok je kod istog procenta najimućnijih bila bezmalo 15 puta veća – 9.901 dinar.

„I ovo je sasvim logično jer od postojećih prihoda najsiromašniji izdvajaju najveći deo za egzistencijalne potrebe. Podsetiću vas da na hranu i stanovanje oni troše čak 64 odsto prihoda pa im za zadovoljavanje drugih potreba ne ostaje dovoljno. Sve pomenuto ujedno su i pokazatelji višestrukog siromaštva, odnosno socijalne isključenosti“, konstatuje Bradaš.

Ovom komentaru u prilog idu mnogi pokazatelji iz ankete RZS. Naime, troškovi obrazovanja, kulture i rekreacije čine svega dva procenta ukupnih troškova najsiromašnijih i 11 odsto izdataka najbogatijih. U prvom slučaju čitava domaćinstva su za rekreaciju i kulturu odvajala 722 dinara mesečno dok su oni sa najdubljim džepom istovremeno trošili čak 20 puta više -14.951 dinar.

„Kolike su nejednakosti kod nas govori podatak iz Svetske baze nejednakosti za 2024. godinu da u ukupnim prihodima 50 odsto stanovništva sa najnižim prihodima učestvuje sa 17 odsto dok 10 odsto najbogatijih u ukupnim prihodima učestvuju sa 40 odsto. Mogu slobodno reći da se u Srbiji ne radi ništa na smanjivanju nejednakosti budući jer se izvan sistema socijalne zaštite nalaze stotine hiljada ljudi kojima je potrebna podrška, a fiskalne politike su skrojene prema potrebama bogatih. Na primer, nema progresivnog oporezivanja zarada, kao ni poreskih olakšica za izdržavane članove porodice zaposlenih“, zaključuje Sarita Bradaš u analizi za portal Nezavisnost.

Na kraju, dodajmo statistici o potrošnji i podatke RZS o nejednakostima u primanjima građana Srbije koje su najblaže rečeno „veoma velike“. Naime, Gini koeficijent – pokazatelj o nejednakost raspodele prihoda – u Srbiji je lani iznosio 32 odsto u odnosu na 29 u zemljama Evropske unije. I prema podacima Eurostata, Srbija se i dalje nalazi među državama sa najvećom nejednakošću u Evropi.

Jelena Aleksić