Višak svetske produkcije čelika u 2025. godini dostigao je 640 miliona tona, što uz opadanje tražnje i nelojalnu konkurenciju ugrožava održivost kompanija i njihovih radnika širom sveta, poruka je skupa OECD-a u Parizu
Produbljivanje krize u globalnoj industriji čelika uzrokovano rekordnim viškom kapaciteta i padom potražnje bila je centralna tema 99. zasedanja Komiteta za čelik Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), održanog nedavno u Parizu.
Na skupu je upozoreno da je višak svetskih proizvodnih kapaciteta čelika u 2025. godini dostigao 640 miliona tona, što je nivo koji ugrožava ekonomsku održivost proizvođača širom sveta. Istovremeno, slabljenje potražnje, rastući izvoz i sve veće zaobilaženje trgovinskih propisa stavljaju značajan pritisak i na proizvođače i na radnike. Takva dinamika u proizvodnji čelika obara cene, potkopava investicije i ugrožava dugoročnu održivost sektora.
Porast nelojalne konkurencije
U diskusiji je ukazano da je udeo kineskih železara u globalnom višku kapaciteta u drugoj polovini prošle godine premašio 50 odsto, što je dovelo do rekordnog izvoza jeftinog čelika na međunarodna tržišta. To je dovelo do poremećaja u svetskim trgovinskim tokovima koji dodatno remete višegodišnji trend opadanja potražnje za čelikom.
Na sastanku OECD-a razgovaralo se o porastu aktivnosti zaobilaženja međunarodnih trgovinskih mera, što umanjuje efikasnost postojećih tarifa i kvota. Posebno je istaknuto da raste neizvesnost uzrokovana ratnim sukobima na Bliskom istoku, što najdirektnije podstiče nekontrolisana poskupljenja energenata i ugrožava sigurnost snabdevanja sirovinama.
Skup u Parizu kome je prisustvovalo 288 predstavnika iz 42 delegacije, uključujući vlade i industrijske poslodavce i sindikate, razmatrao je i izazove za zelenu tranziciju. Ukazano je da aktuelni tržišni uslovi i viškovi kapaciteta ometaju investicije u tehnologije za proizvodnju čelika sa niskom emisijom ugljenika.
Predstavnici sindikata IndustriAll Global i IndustriAll Europe izrazili su dramatična upozorenja, fokusirajući se na zaštitu radnih mesta i socijalnu pravdu u jeku krize sektora industrije čelika – najveće u poslednjih desetak godina.
Pretnje za stotine hiljada radnika
Industrijski sindikati su istakli da globalni višak kapaciteta od 640 miliona tona čelika nije puka statistika, već direktna pretnja za egzistenciju stotina hiljada radnika. Naglasili su da nekontrolisana poplava jeftinog čelika iz zemalja sa niskim ekološkim i radnim standardima, poput Kine i jugoistočne Azije, dovodi do zatvaranja čeličana u Evropi i Severnoj Americi.
Sindikati su istakli da ovo nisu apstraktni tržišni razvoji, već trendovi sa direktnim i teškim posledicama po radnike u celoj čeličnoj industriji.
Izazovi i za čeličane na Balkanu
„Strukturni izazovi u čeličnom sektoru ostaju nerešeni, dok će pogoršanje ekonomskih uslova i nadolazeći energetski šok pogoršati postojeće probleme. Za radnike to znači restrukturiranje, zatvaranje pogona, premeštanje proizvodnje u inostranstvo, nesigurnost posla i rastući pritisak na plate, uslove rada i socijalni dijalog. Potrebno je da vlade zemalja OECD-a odlučno deluju kako bi osigurale budućnost čelika u našim zemljama i kvalitetna radna mesta u industriji“, izjavila je Veronika Nilson, generalna sekretarka Savetodavnog komiteta sindikata pri OECD-u (TUAC).
Rastuća neizvesnost takođe podstiče kratkoročno korporativno ponašanje, pri čemu se profit prečesto usmerava ka povraćaju akcionara, umesto da se reinvestira u radna mesta, veštine i proizvodnju sa niskim sadržajem ugljenika.
„Kompanije ne uspevaju da reinvestiraju u proizvodnju, u radnike i u transformaciju naših industrijskih lokacija, dovodeći u opasnost budućnost čelične industrije i čitavih regiona. Dok Evropa sprovodi akcioni plan za čelik, kao što smo zajednički zahtevali, kompanije bi trebalo da ’otključaju’ svoje investicije. To bi bio opipljiv signal radnoj snazi da su njihovi poslovi vrednovani i da i čeličane imaju svoje mesto u igri“, kazala je Džudit Kirton-Darling, generalna sekretarka IndustriAll Europe.
Povodom izazova dekarbonizacije industrije IndustriAll je poručio da prelazak na „zeleni čelik“ ne sme značiti masovna otpuštanja, zato su sindikalni predstavnici zahtevali od vlada da finansiraju programe dokvalifikacije radnika za rad sa novim tehnologijama (vodonik, elektro-lučne peći).
Subvencije i očuvanje radnih mesta
Sindikati takođe insistiraju da svaka državna subvencija za modernizaciju železara mora biti uslovljena garancijama za očuvanje radnih mesta.
Sindikalci su oštro kritikovali praksu da se konkurentnost na globalnom tržištu postiže kroz niske plate i loše bezbednosne uslove i ometanje sindikalnog organizovanja. Njihov zahtev je da međunarodne trgovinske mere moraju uključivati i radne standarde, a ne samo cene i emisije ugljenika. Generalni sekretar IndustriALL Global Atle Hoje rekao je da kompanije moraju reinvestirati u proizvodnju i radnike, umesto da isplaćuju dividende, te da se u suprotnom rizikuje „nastavak poremećaja u već krhkoj industriji.“
Predstavnici IndustriAll Europe posebno su kritikovali sporost u primeni zaštitnih mera navodeći da se administracije bave birokratijom dok evropske čeličane gube tržišnu utakmicu protiv dampinških cena. Ukratko, industrijski sindikati podržavaju akcije protiv nelojalne konkurencije na međunarodnom tržištu, uz zahtev da radnici ne budu „kolateralna šteta“ zelene tranzicije i globalnih tržišnih potresa.
Priredio S. R.
