Da bi sačuvali evropsku ekonomiju od rastuće globalne nestabilnosti kreatori politike EU treba da podstaknu unutrašnju tražnju, što bi kompanijama u problemima pomoglo mnogo više od bilo kog trgovinskog sporazuma, stav je Evropske konfederacije sindikata
Dramatičan pad potrošnje sa kojim se suočava trgovina na malo širom Evrope pokazuje da je vreme da se više novca usmeri u džepove radnih ljudi – a ne da se oni dodatno ugrožavaju višim kamatnim stopama, poručuje Evropska konfederacija sindikata.
EKS poziva Evropsku centralnu banku da prepozna da je nakon godina realnog pada zarada potrebno njihovo povećanje jer je upravo to neophodno za obnavljanje potražnje i održavanje stabilnosti Evropske unije i njene ekonomije.
Evropska komisija: Pad poverenja i rast neizvesnosti
Upravo je Evropska komisija saopštila rezultate analize koja pokazuje da pad potražnje šteti evropskoj ekonomiji, ugrožava radna mesta i podiže cene, podseća EKS. Njeno najnovije istraživanje poslovanja i stanja potrošnje ukazuje da je poverenje potrošača je palo na najniži nivo u poslednje dve ipo godine.
Iz istraživanja proizilazi da su ljudi „manje skloni velikim kupovinama u narednih 12 meseci“ i da paralelno s tim „naglo padaju“ očekivanja među trgovcima na malo. Rezultat takvih opredeljenja i prognoza je da indikator očekivanja zaposlenosti „opada zbog silaznih korekcija u planovima zapošljavanja, uglavnom u maloprodaji, ali i u uslugama i industriji“.
Istraživanje takođe pokazuje da su naglo porasla očekivanja menadžera u pogledu kretanja prodajnih cena u svim sektorima.
Plate nikako da stignu troškove života a očekuje se da će ove godine ponovo zaostati za inflacijom. Kupovna moć se dodatno smanjuje zbog rastućih računa za energiju, koji već čine 9% svih troškova domaćinstava sa tendencijom da zbog rata na Bliskom istoku porastu na 12 procenata.
Pored preko potrebnog povećanja plata, EKS poziva EU da uvede snažnu kontrolu cena kako bi domaćinstva zaštitila od prekomernih troškova energije i da nadogradi mere koje su stabilizovale ekonomiju tokom pandemije uspostavljanjem stalnog mehanizma za upravljanje krizama koji čuva radna mesta i prihode. Pri tome, Evropska centralna banka ne sme da pogorša situaciju uvećanjem troškova zaduživanja.
EKS smatra i da države članice EU moraju hitno da donesu ambiciozne akcione planove u skladu sa Direktivom o minimalnoj plati kako bi se povećala pokrivenost kolektivnim pregovaranjem. Proširenje kolektivnih ugovora je ključno za obezbeđivanje pravednog rasta plata, jačanje potražnje i obezbeđivanje stabilnije i otpornije evropske ekonomije.
„Podaci same EU pokazuju da radni ljudi nemaju novca za trošenje, a rezultat je katastrofa za evropsku ekonomiju: kompanije u problemima, manje radnih mesta i više cene“, ukazuje generalna sekretarka EKS-a Ester Linč.
„Suočeni sa rastućom globalnom nestabilnošću, jedna od najboljih stvari koju kreatori politike mogu da urade za evropsku ekonomiju jeste da podstaknu unutrašnju potražnju – dokazi pokazuju da bi to bilo od veće pomoći kompanijama u problemima nego bilo koji trgovinski sporazum. To znači stavljanje više novca u džepove radnih ljudi koji će ga trošiti u našim maloprodajnim i uslužnim sektorima, pomažući kompanijama u problemima i štiteći radna mesta“, naglasila je Linč.
Poručila je da bi kreatori politike trebalo da se bave osnovnim pokretačima inflacije – problemima sa ponudom i profiterstvom. U suprotnom, kako je kazala, povećanje kamatnih stopa bi malo doprinelo obuzdavanju inflacije, ali bi podstaklo smanjenje plata i kupovne moći, stvarajući uslove za novu recesiju u evropskoj ekonomiji.
Priredio S. R.
