Dok se radnim ljudima Evrope isporučuju rastući računi za struju, gas i benzin, multinacionalne kompanije svakodnevno ostvaruju enormne profite zbog energetske krize izazvane ratnim sukobima na Bliskom istoku
Evropski sindikati zahtevaju radikalnu akciju Evropske unije kako bi se ljudima smanjili troškovi energije, jer nova analiza pokazuje da će prosečan račun domaćinstva, ako se trenutne cene zadrže, do kraja godine porasti za više od 1.800 evra.
Rat povećao zarade multinacionalki
Nakon poskupljenja sirove nafte za 50 odsto, od početka krize na Bliskom istoku, Evropski sindikalni institut procenjuje da će tako veliki troškovi energije, ukoliko potraju tokom godine, imati sledeće efekte na domaćinstva:
* Prosečan godišnji račun domaćinstva za energiju u EU porastao bi na 12 odsto – sa 3.792 evra na 5.688;
* U većini članica EU prosečan godišnji račun za energiju činio bi više od 10 procenata ukupne potrošnje domaćinstava, a u šest zemalja taj trošak bi dostigao i 15 odsto.
Tim povodom, Evropska konfederacija sindikata ukazuje da je Evropskoj uniji potrebna duboka energetska reforma kako bi smanjila zavisnost od fosilnih goriva čija ponuda i cena sve više podležu globalnoj nestabilnosti.
“Čak i pre ove krize, 47,5 miliona ljudi u EU (10 odsto stanovništva) nije moglo sebi da priušti grejanje svog doma – uključujući 23,7 miliona zaposlenih. Evropa već gubi 27.000 radnih mesta u proizvodnji svakog meseca u poslednje dve godine, prvenstveno zbog cena energije”, navodi evropska sindikalna centrala
Zato EKS poziva na razdvajanje cena struje i gasa zato što čak i tamo gde dominiraju obnovljivi izvori energije gasne kompanije prečesto nastavljaju da određuje veleprodajne cene – na štetu zaposlenih i preduzeća.
EKS smatra da treba povećati kapacitete elektroenergetske mreže, jer bez ubrzanog širenja, povezivanja i modernizacije, jeftinija proizvodnja iz obnovljivih izvora neće značajnije sniziti konačne cene struje.
Potrebno je i povećano javno investiranje u infrastrukturu koje privatni kapital može dopuniti ali ne i zameniti.
EKS ukazuje da treba aktivirati model upravljanja krizom (SURE) koji je tokom pandemije spasio radna mesta, jer se Evropa danas ponovo suočava sa izazovima koji podrazumevaju zaštitu rada, proizvodnje i prihoda u strateškim sektorima.
Sindikati traže i da se dodatno oporezuju “neočekivani prihodi” energetskih kompanija naglašavajući da njihovi giganti „dnevno ostvaruju 80 miliona evra ekstraprofita, podižući cene u celoj ekonomiji i podstičući inflaciju”.
Uz to se državama članicama EU mora omogućiti “fiskalni prostor da podrže pravednu tranziciju za radnike istom brzinom kao i prelazak sa fosilnih goriva”.
Istraživanje Evropskog sindikalnog instituta otkriva razarajuće posledice po radnike i njihove porodice zbog neuspeha EU da se oslobodi zavisnosti od veoma nestabilnih fosilnih goriva, ocenila je generalna sekretarka EKS-a Ester Linč.
“I pre najnovijeg sukoba na Bliskom istoku, visoke cene energije uništavale su evropsku proizvodnu bazu, uzrokujući gubitak desetina hiljada radnih mesta svakog meseca i gurajući milione radnika u siromaštvo”, kazala je Linč.
Podsetivši da su hitne mere preduzete tokom prethodne energetske krize ublažile njen uticaj, Linč je rekla da se ovog puta treba pozabaviti i korenima problema i “ulaganjem u jeftinu i pouzdanu evropsku proizvodnju energije kako u budućnosti ne bismo bili taoci sreće”.
Priredio S. R.
