Kriza izazvana ratnim sukobima na Bliskom istoku, usled rasta cena energije, poremećaja u transportu i lancima snabdevanja, sve negativnije utiče na međunarodnu ekonomiju i tržišta radne snage, ukazuje majski izveštaj MOR-a o zaposlenosti i socijalnim trendovima
Izveštaj Međunarodne organizacije rada (MOR) „Rastući rizici na tržištu rada usled krize na Bliskom istoku“ ističe da će ratni sukob uticati na tržišta rada neko vreme, i da će obim i trajanje njegovih efekata zavisiti od razvoja situacije. Mada će biti potrebno vreme da se izračunaju pune posledice tog sukoba, MOR upozorava da se šok koji je on izazvao uveliko preliva iz regiona, te da da će se postepeno povećavati pritisci u globalnoj ekonomiji koju već karakterišu slab rast i deficiti dostojanstvenog rada.
Kriza preoblikuje tržišta rada
Prema ilustrativnom scenariju u izveštaju MOR-a, ukoliko cene nafte porastu za oko 50 procenata iznad proseka sa početka 2026. godine, globalni radni sati će pasti za 0,5 odsto u ovoj i za 1,1 odsto u narednoj godini. Ekvivalent tih gubitaka je 14 miliona i 38 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom, dok bi realni prihodi od rada pali za 1,1 odsto (2026.) i 3 odsto (2027.). Novčano to bi bili gubici od 1.100 milijardi, odnosno 3.000 milijardi američkih dolara. Istovremeno bi globalna nezaposlenost rasla postepenije, povećavajući se za 0,1 procentni poen u 2026. i 0,5 procentnih poena u 2027. godini.
Najugroženiji regioni
Očekuje se da će negativni efekti biti veoma neravnomerni po regionima, sektorima i radnicima, pri čemu su arapske države i Azija i Pacifik identifikovani kao najizloženiji zbog svoje direktne zavisnosti od energetskih tokova Zaliva, trgovinskih puteva, lanaca snabdevanja i migracija radne snage.
Izveštaj MOR-a ukazuje da su arapske države najdirektnije izložene posledicama sukoba na Bliskom istoku – kroz poremećaje povezane sa sukobima, štetu za ekonomske aktivnosti, raseljavanje, energetske i trgovinske šokove i pritisak na radnike migrante i izbeglice. Ukupan broj radnih sati u tom delu sveta mogao bi da se smanji za 1,3 odsto u uslovima brze deeskalacije. Usled produžetka krize taj gubitak bi mogao da dostigne 3,7 procenata a zatim i više od 10 odsto u uslovima ozbiljne eskalacije sukoba. Takav pad bi bio više nego dvostruko veći od onog zabeleženog tokom pandemije COVID-19 2020. godine. Čak 40 odsto zaposlenosti u tom regionu koncentrisano je u sektorima građevinarstva, proizvodnje, transporta, trgovine i ugostiteljstva koji su visoko izloženi uticajima krize. Očekuje se da će radnici migranti snositi nesrazmerno veliki deo negativnih posledica prilagođavanja tržišta rada.
U Aziji i na Pacifiku, oslanjanje na uvoznu energiju i migracije radne snage povezane sa Zalivom biće takođe veoma vidljivi efekti prelivanja krize na ključne grane ekonomija. Za region u celini, predviđa se da će radno vreme pasti za 0,7 odsto u ovoj i za 1,5 procenata u narednoj godini, dok bi realni prihodi od rada mogli pasti za 1,5, odnosno 4,3% odsto. U tim regionima u sektorima sa visokom izloženošću angažovano je približno 22 odsto radnika, pre svega u poljoprivredi, transportu, proizvodnju i građevinarstvu, dok je pod sve većim pritiskom i sektor turizma.
Od početka krize, raspoređivanje radne snage u zemlje u regionu Persijskog zaliva naglo je opalo u ekonomijama koje šalju radnu snagu, dok repatrijacije rastu. Tome doprinose poremećaji u avio-saobaćaju i bezbednosni problemi, ali i slabija potražnja za radnom snagom u građevinarstvu, ugostiteljstvu, transportu…
Zaštititi radna mesta i prihode
Novac koji radnici iz inostranstva šalju svojoj porodici ili rođacima u domovinu, takozvane doznake – ključni izvor prihoda za mnoge porodice i zajednice širom Južne i Jugoistočne Azije – počinju da slabe, sa znacima smanjenja u nekim zemljama. Izveštaj MOR-a ukazuje da „ako kriza poremeti i raspoređivanje i tokove doznaka, efekti bi se mogli proširiti na potrošnju, siromaštvo i lokalno zapošljavanje u zemljama porekla“.
Zbog svih zabrinjavajućih nalaza i prognoza navedenih u ovom izveštaju, MOR poziva na blagovremenu i dobro ciljanu akciju.
„Politički odgovori su sprovedeni u svim zemljama, ali ostaju neujednačeni, fragmentirani i često ograničeni ograničenim fiskalnim prostorom. Mere su uglavnom usmerene na kratkoročnu stabilizaciju, uključujući energetske subvencije, novčane transfere, poslovnu podršku i administrativne korake za radnike migrante. Političke praznine su najizraženije u nestabilnim i konfliktima pogođenim kontekstima“, ukazuje MOR.
Poruka izveštaja je da je potreban oštriji fokus na radna mesta i prihode kako bi se sprečilo da privremeni energetski šok postane dugotrajnija prepreka za dostojanstven rad. To podrazumeva da mere antikriznih politika dopru do najpogođenijih radnika i preduzeća, posebno neformalnih i migrantskih radnika, izbeglica i malih firmi, uz istovremeno uravnoteženje makroekonomske stabilnosti sa zaštitom radnih mesta.
MOR poziva da se u politikama kojim se odgovara na krizu preduzimaju mera usmerene na zapošljavanje, zasnovane na socijalnom dijalogu i usklađene sa međunarodnim standardima rada, kako bi se zaštitila radna mesta, prihodi i uslovi rada uporedo sa razvojem krize.
Priredio S. R.
Fotografije: Institut Montaigne
