Rođendani, a nama je evo već dvadeset šesti, su prilika da se porazmisli o sebi, da se štošta poželi i bolje no ranije isplanira, da bi se ovaj put i ostvarilo. To je i pravo vreme da se propusti i greške i sebi i drugima oproste, ali ne i zaborave. i više ne ponove. Praštanje bez izvlačenja pouke direktno vodi u dalje promašaje i poraze.
Zgoda je to i da se proslavi i da se okupe prijatelji kojih nikada nije previše ali kojih, onih pravih i za zabavu i za nevolju, je nažalost jako malo. Prijatelji, a mi ih u Nezavisnosti ponovo imamo, se teško stiču i lako gube. Po prirodi stvari kao sindikat moramo biti zahtevni ali se ne možemo ponašati kao onaj zlobičasti Ljutko kome niko nije dovoljno dobar. Ko se tako ponaša samozaljubljeno kao Narcis ogledajući se u samo sebi vidljiv ulepšani lik u ogledalu, po pravilu završi sam i napušten od svih.
Za sve nas u Nezavisnosti rođendan je i prilika da se prisetimo i povratimo sve ono po čemu smo bili prepoznatljivi u ovih svojih 26 – prkosa, kuraži, solidarnosti i jedinstva, pa ako hoćete i inata i upornosti da se izborimo za pristojan život u pristojnom društvu – za demokratiju i socijalnu pravdu. Takav identitet i imidž je jednako ako ne i više potreban i danas jer šta je sindikat bez solidarnosti, jedinstva i dobre organizovanosti?
Mi u Nezavisnosti treba i dalje da budemo prepoznatljivi po otporu da podilazimo raznim liderima i liderčićima koji bi da nas vode žedne preko vode. Po spremnosti da raskinemo sa životom u strahu i apatiji, da se pobunimo i da učimo i odrastemo i preuzmemo odgovornost .
Naravno, da se tako ponašamo i u sopstvenoj organizaciji. i ja i svi drugi u rukovodstvima Nezavisnosti imamo odgovornost – znači jednostavno moramo da dajemo odgovore, polažemo račune i ispite pred onima koji su nam ukazali poverenje. Ako želimo da ga zadržimo.
Moramo zaista biti drugačiji od onih u politici, civilnom društvu, pa i sindikatima, koje sa pravom kritikujemo. Samo oslobođeni od viška sujete i brige za sopstvenu pozadinu možemo postati ponovo solidarna sindikalna porodica – ljudi ponosni na svoj dres Nezavisnosti.
Rođendan je i prilika da se trgnemo iz letargije i ponovo promislimo u kakvoj Srbiji i svetu želimo da živimo. i šta možemo da bar probamo da uradimo.
Zajedničkih naših želja što se tiče, umesto da za ovu priliku nešto sam smislim, samo sam sitno preradio Apel liderima EU, koji im je naša evropska centrala EKS uputila marta ove godine, i pominjanje EU zamenio Srbijom .
Mi u Nezavisnosti, zajedno sa svojim partnerima zahtevamo :
Srbiju koja podržava i štiti građanska, politička, društvena, ekonomska i kulturna prava svakog građanina i građanke i podržava one koji se nalaze izvan njenih granica da ostvaruju svoja prava;
Jačanje reprezentativne i participativne demokratije, sa jasnim prostorom za učešće i van izbora, čime se omogućava razvoj raznolikog civilnog društva;
Jačanje obrazovanja kao javne odgovornosti koja svakome nudi doživotno učenje, s namerom da se razvije aktivno građanstvo, kritičko razmišljanje, socijalna inkluzija i svest o održivom razvoju i ljudskim pravima;
Pravičan prelazak za radnike i industrijske regione sa trenutnog ekonomskog modela, na moderni, živi, ekološki model i društveno pravičnu ekonomiju koja neguje ljudski i prirodni kapital;
Evropski socijalni model koji obezbeđuje potpunu zaštitu svim radnicima, potrošačima i ljudima; onaj koji neutrališe razliku u bogatstvu i smanjuje siromaštvo i socijalnu isključenost;
Srbiju sa jakim stubom socijalnih prava, koja obezbeđuje kvalitet zapošljavanja i poštenu platu i rešava problem nejednakosti između žena i muškaraca, diskriminacije među decom i mladima ili diskriminacije na osnovu rase, seksualne orijentacije, rodnog identiteta, socio-ekonomskog statusa, godina, invaliditeta, manjinskog ili bilo kog drugog statusa.
***
U životu kažu mudri, uz razum i borbenost, potrebni su i zadovoljstvo i sreća.
Želim vam najiskrenije svu ličnu i porodičnu sreću i zadovoljstvo.
Vaš Zoran
