Samozvani „ branitelji „  i tumači

Naš prvomajski protest ne prestaje već drugu nedelju da bude predmet svakovrsnih komentara i tumačenja, neretko krajnje tendencioznih. Pri tome  mu se, pre svega zbog (samozvanog) prisustva ministra Đorđevića na protestu, iz koga se nikako ne može izvući zaključak o postojanju razvijenog i  efektivnog socijalnog   dijaloga, učitavaju značenja i poruke koje on nije, niti je želeo da ima.

Intrigantno je da se u komentarima ne govori o samim našim zahtevima, težini položaja zaposlenih i građana i potrebi da se o niskim zaradama, nekvalitetnim i nestabilnim poslovima i drastičnim nejednakostima  ozbiljno i argumentovano razgovara – pre svega sa nama samima. Ostaje gorak utisak da bi vlast, ali i ne samo ona , da izvuče neki propagandni poen iz našeg protesta i da ga stvaranjem utiska o nekoj vrsti visokog razumevanja sa sindikatima obesmisli. Kao da protestvujemo, tek ritualno, protiv najodgovornijih  za  postojeće stanje a da oni istovremeno  žele da nam učine sve što se može učiniti. Opet  pri tome ne pokazujući  interes i volju da sa nama o  tome pregovaraju.

Jesmo li to mi socijalno maloletni i duboko infantilni ? Ili još pre nesposobni da oblikujemo i branimo sopstvene interese ? Želi li se stvoriti  i utisak i da nam ni do sopstvene autonomne pozicije i solidarnosti zaposlenih i baš nije naročito stalo?

Hoće li se usput i to da se se oko protesta i prisutnih  na njemu a ne samih zahteva sindikati dalje podele i oslabe?

Tekstom u Politici, ekipi onih koji bi povodom protesta i preko naših leđa, i sve kao braneći nas, da vode neke svoje ratove pridružio se i Goran Vesić. Na meti su mu nerazumna i bezumna šačica anarhista, koja je zloupotrebila gostoprimstvo sindikata, lažna intelektualna elita, dokoni mrzitelji i salonski opozicionari   – svi oni koji ruše gotovo pastoralnu idilu između vlasti i naroda. Naravno, istovremeno i lažni dušebriznici koji liju krokodilske suze nad radništvom pri čemu bi da se okoriste njihovim nezadovoljstvom samo da bi se ponovo uspeli do vlasti.

Šta su to strašno učinili mladi ljudi koji su se na protestu „obrušili na ministra“. Pa pitali su ga , sasvim legitimno, zašto se ubio radnik Goše i zašto vlasti uvek stanu na stranu poslodavaca poput onih u Juri, Goši ili Zastavi, pardon Fiat- Krajsleru, sumnjičući štrajkače  za nepostojeće političke motive koje i nemaju nameru da  dokazuju. Ako su pritom i vikali to je zato što drugačije i ne mogu da ih postave i što su tako nastojali da spreče ministrovo davanje izjave njegovoj omiljenoj privatnoj televiziji kojoj je naš protest tek bio dekor i rekvizita.

Može Vesić etiketirati kako hoće ali pravo je opozicije i one političke i društvene  da kritikuje i daje predloge. Koliko su oni suvisli procenićemo mi sami. Ne treba mene i sve nas u Nezavisnosti da od njih brane vlast i Goran Vesić.

Uzgred, decenijskim iskustvom u stečenim u različitim, vladajućim ekipama Vesić, kao i mnogi drugi, se izveštio u spinovanju, proizvođenjnju post ili poluistina u kojima  je jedino važno da istrgnuti podatak ide u prilog onima na vlasti. Istovremeno, sve neugodno se zaboravlja. Ili još pre retušira.

Za razliku od takve prakse, mi u Nezavisnosti smo spremni na ozbiljan, aregumentovan pa i povremeno i neugodan dijalog. Nama se ne obećava  – sa nama se pregovara.

Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST