Izvor: NIN uz saglasnost autorki
Branka Anđelković
Jelena Šapić
CENTAR. Centar za istraživanje javnih politka
U 2018. godini, po prvi put u ljudskoj istoriji, više od polovine svetske populacije povezano je uz pomoć interneta. Tako je internet postao nezaobilazno sredstvo u mnoštvu aktivnosti: u razmeni mišljenja, slušanja muzike, gledanja filmova, pisanja, nastave, do razvoja softvera i aplikacija. Njegova masovna upotreba ubrzala je i rasprave u naučnim krugovima o prirodi rada preko „mreže“. Neki naučnici poput Kristijana Fuksa (Christiana Fuchs) smatraju da je veliki deo digitalnog rada neplaćen, eksploatativan i prihvaćen samo zato što u njegovorm kreiranju uživaju sami korisnici. Bez obzira što su oni ti koji stvaraju sadržaj, njima kompanije poput Gugla (Google) ili Fejsbuka (Facebook), čijoj akumulaciji profita aktivno doprinose, uskraćuju materijalnu nadoknadu to jest platu ili honorar.
Međutim, ni sam Fuks ne spori pojavu novog radništva, tzv ’digitalne radne snage’ koja preko onlajn platformi radi za klijente koji borave u drugoj zemlji ili kontinentu. U toj vrsti rada, celokupan proces – od oglašavanja (’postovanja’) poslova, traženja, dobijanja posla do isporuke tražene usluge – odvija se u onlajn prostoru posredstvom platformi. Ovi poslovi mogu obuhvatati različite virtuelne usluge od „tagovanja“ fotografija preko dizajniranja, prevođenja, do programiranja.
Iznenađujuće ili ne, Srbija je visoko rangirana zemlja kada je u pitanju broj onlajn radnika u odnosu na broj stanovnika, kao i u odnosu na ukupnu radnu snagu zemlje. Po procenama Svetske banke Srbija je, zajedno sa Rumunijom i Ukrajinom, najveći izvoznik onlajn radne snage među evropskim zemljama. Drugim rečima, pretpostavlja se da oko 80.000 radnika iz Srbije radi globalno i živi lokalno. Oni najčešće posao traže preko globalnih vrlo poznatih platformi kao što su UpVork (UpWork), Fiver (Fiverr), Pipl per Our (People per Hour), Guru, Frilenser (Freelenser), ali i preko specijalizvanih platformi u raznim oblastima kao što su dizajn ili prevodjenje… To je bio povod da Centar za istraživanje javnih politika iz Beograda sprovode prvo istraživanje o demografskim profilima i socio-ekonomskom statusu radnika i radnica iz Srbije koji su migrirali ka onlajn prostoru.
Ko su digitalni radnici i radnice iz Srbije?
Preliminari podaci Centra ukazuju da među digitalnim radnicima iz Srbije dominiraju muškaraci u odnosu na žene, koji čine preko 70 odsto onlajn radne snage. Ti nalazi se ne razlikuju puno od podataka iz sličnih istraživanja koja su sprovedena u različitim zemljama Evropske unije, poput Španije, Hrvatske, Rumunije, Nemačke i Holandije. I među evropskim kolegama i koleginicama većinu čine muškarci. Izuzetak je samo Velika Britanija u kojoj žene čine dominantnu radnu snagu na onlajn platformama. Razloge za veće prisustvo muškog pola u ovoj vrsti rada strani istraživači vide u njegovom preduzetničkom karakteru, a potom i u dominaciji muškaraca u vodećim i najtraženijim profesijama na onlajn platformama kao što su IT i kreativna industrija. Pretpostavka je da Srbija i u ovom slučaju nije toliko različita od drugih evropskih zemalja.
Digitalne radnike čine uglavnom mladi: tako, na primer, tipčni onlajn radnik ili radnica ima između 26 i 35 godina. Više od pedeset odsto obuhvaćenih istraživanjem čine visokoobrazovani, koja imaju završene fakultate, magistarske ili doktorske studije. Radnici sa srednjom školom čine skoro jednu trećinu, i kako prvi nalazi ankete ukazuju, mnogi u ovoj grupi nisu završili studije jer su počeli da rade na unosnim poslovima na onlajn platformama. Dominantna obrazovna struktura naših onlajn radnika je iz oblasti ekonomije, dizajna, marketinga, arhitekture, filologije i inženjerstva.
Da li je znanje imanje?
Međutim, za digitalni rad mnogo su bitnije veštine koje potencijalni klijenti traže nego koju vrstu škole radnici imaju. Tako rezultati istraživanja ukazuju da onlajn radnici i radnice često rade na poslovima za koje nisu stekli formalno obrazovaje – npr. predaju engleski a imaju završeni matematički fakultet, ili bave se dizajnom a završili su sociologiju. Da bi se bolje razumela ovu tranzicija u digitalni svet i promena prirode rada, Internet Institut na Oxfordu je razvio iLabour Online Index koji koji prepoznaje 6 velikih grupa veština: i) razvoj softvera i tehnologija, ii) kreiranje sadržaja i prevođenje, iii) kreativne usluge i multimedija, iv) prodaja i marketing, v) birotehničke usluge i unos podataka (mikro-zadaci), i vi) druge profesionalne usluge (pravne, psihološke, itd).
Na osnovu te klasifikacije, skoro 44% radnika iz Centrovog uzorka nudi veštine iz oblasti kreativnih i multimedijalnih sadržaja, a druga po veličini je grupa u oblasti razvoja softvera i tehnologije. Na trećem mestu rang liste su se našli kreatori sadržaja (pisci) i prevodioci. Ovi nalazi odgovaraju i distribuciji nalaza za Srbiju koje skuplja iLabour Online Index.
U isto vreme, poslovi iz prve dve grupe spadaju u najbolje plaćene. Najbolja rangirane profesije kada su u pitanju zarade su razvoj softvera i tehnologija, kreativne usluge i multimedija i u njima dominiraju muškarci. Žene dominiraju u sektorima kao što su pisanje i prevođenje, birotehničke usluge. Ujedno poslovi u tim oblastima su znatno manje plaćeni. Preliminarni podaci pokazuju da muškarci u proseku zarađuju bruto zaradu od 3 100 evra, dok žene zarađuju bruto zaradu od 1000 evra. Medijane u istom tom slučaju su za muškarce 200 evra a za žene 140 EUR što govori o pomerenoj distribuciji, odnosno o malom broju veoma visokih i velikom broju niskih zarada. Tako se karateristike oflajn tržišta rada odslikavaju i u onlajn svetu. Zadržavanje ovih vidova nejednakosti dovode u pitanje potencijalne dugoročne dobiti u onlajn prostoru.
Onlajn prekarijat
Šta motiviše digitalne radnike iz Srbije za rad na onlajn platformama? Najčešći razlozi da se pridruže ovom novom tipu rada su obuhvaćeni sledećim odgovorima: onlajn poslovi su bolje plaćeni; obezbeđuju dodatni izvor prihoda; fleksibilnost koji ovaj posao nosi sa sobom. U tom smislu domaći radnici se ne razlikuju puno od svojih evropskih kolega. Međutim, ono što jeste drugačije u odnosnu na odgovore iz stranih istraživanja su oni koji ukazuju da poslove na onlajn platformama traže i oni koji nisu mogli da nađu posao u oflajn svetu. U Centrovom uzorku oni čine preko 10 odsto. Tako, naši digitalni radnici u svojim odgovorima podsećaju da je stopa nezaposlenosti u Srbiji visoka, i da pogađa i mlade žene i muškarce. U oflajn svetu oni su podjednako pogođeni lošim kvalitetom zapošljavanja, pošto je njihov procenat među radnicima na nesigurnim poslovima veći od proseka.
Međutim, ni u onlajn sferi rada ne cvetaju svima ruže. Onlajn radnici iz Srbije obavljaju i širok dijapazon poslova koji nužno ne zahtevaju određenu vrstu veština i predznanja i koji su kao takvi rutinski, znatno slabije plaćeni. Te zarade su u kategoriji minimalnih ili prosečnih zarada u Srbiji. Tako, pored promene ka onlajn sferi rada, odvija se paralelno i promena od zanimanja ka izvršavanju partikularnih, jednokratnih zadataka što je globalna karakteristika rada na onlajn platformama. U te poslove, na primer, spadaju potpisivanje fotografija, postovanje „lajkova“, itd.
Uprkos određenim pozitivnim rezultatima, onlajn rad uključuje i karakteristike koje se protive načelima dostajanstvenog rada. Dosadašnje studije, uključujući i Centrove preliminarne rezultate, identifikovale su onlajn prakse diskriminacije zasnovane na polu i/ili nacionalnosti, ponudu potplaćenih poslova i globalnu trku ka što nižoj ceni rada kao strategiju u nadmetanju za ograničen broj onlajn poslova. Analize iz evropskih zemalja, Amerike i Kanade navode da je kršenje radnih prava i odsustvo mehanizama za njihovu zaštitu veoma prisutno i sve dominantnije. Takvo opšte okruženje otežava postulate agende za pristojan rad i kvalitet zaposlenosti.
Dodatno, usled geografske raštrkanosti onlajn radne snage, mogućnost za organizovanje i kolektivno pregovaranje je ograničena, te poboljšanje njihovog sveukupnog položaja i osiguranje pristupa radnim pravima u onlajn svetu postaje sve važnije pitanje. Na te i druge izazove budućnosti rada pokušavaju da odgovore vodeći akademski centri i stručnjaci u raznim delovima sveta, kao i Međunarodna organizacija rada, Evropska Unija, OECD. Neki od njih će se tom temom baviti i na predostojećoj konferenciji o „Budućnosti rada – budućnost je sada“ koju Centar za istraživanje javnih politika organizuje u oktobru 2018.
