Juče, 22.4. 2020. godine održana je sednica Kolegijuma Socijalnoekonomskog saveta Republike Srbije. Sednici kolegijuma koji čine predsednici reprezentativnih organizacija sindikata i poslodavaca i resorni ministar rada nisam prisustvovao. Obavešten sam da je svrha održavanja sastanka dogovor oko zakazivanja sednice SESa i njenog dnevnog reda. Saglasio sam se i oko izrade saopštenja u kome će se, uz načelnu podršku merama Vlade u borbi protiv pandemije, istaći i kritičke sugestije socijalnih partnera i potreba revitalizovanja socijalnog dijaloga.
Danas sam, međutim, dobio saopštenje u kome se konstatuje podrška SES Srbije svim merama Vlade i izražava zahvalnost odlučnosti i naporima predsednika Vučića.
O tome, koliko sam informisan, nije bilo ni reči na sastanku. Kolegijum i nema pravo da zauzima takve ocene.
Ovakvo saopštenje protivno je i praksi rada SESa kao ključnog organa tripartitnog socijalnog dijaloga u Srbiji. Ono ga faktički, pre svake meritorne rasprave, svodi na funkciju produžene ruke vlasti.
Saopštenje se kosi i sa stavovima Izvršnog odbora Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, usvojenim u dokumentu vezanom za dogovor o izlasku iz krize i održivom razvoju. Dokumentu koji sadrži brojne kritičke rezerve i sugestije.
Trenutno se nalazim na čelu sindikalne organizacije koja iza sebe ima tri decenije dugu tradicije zauzimanja autonomne i kritičke pozicije. Nezavisnost dolazi od atributa nezavisni.
Lojalni smo i u obavezi da slušamo samo interese i glas sopstvenog članstva, zaposlenih i građanki i građana Srbije.
Tu obavezu, pogotovo bez prethodne kritičke i ravnopravne rasprave, nemamo prema bilo kojoj vlasti. Tako će i ostati.
Zoran Stojiljković
