- oktobar 2020. Kategorija: Intervju Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Medija centar
U poslednjih nekoliko godina došlo je do krize u odnosima između Saveza penzionera Srbije i Partije ujedinjenih penzionera Srbije, iako je naša organizacija jedan od osnivača PUPS-a. Ta saradnja nije bila ni blagovremena ni kvalitetna, tako da je došlo do gubitka poverenja u ljude koji vode politiku te stranke – rekao je u intervjuu za portal UGS Nezavisnost Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije
Savić kaže da je, na žalost, ta partija u proteklim godinama postala partija opšteg spektra i da predmet i težište njenih aktivnosti nije bila penzionerska struka.
Profesor dr Andreja Savić je za predsednika Saveza penzionera izabran u aprilu prošle godine. Po mišljenju stručne javnosti spada u vodeće teoretičare u zemlji i inostranstvu za oblast bezbednosti. Javnosti je poznat i kao prvi direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA). Objavio je više od 10 knjiga i monografija. U Savez penzionera je aktivno uključen od 2010. godine.
Inače, Savez penzionera Srbije je krovna republička organizacija koja u svojim redovima broji približno 650.000 članova. U svakom gradu postoje odbori organizacije.
Savić kaže da Srbija prema poslednjim statističkim podacima ima ispod sedam miliona stanovnika, od kojih je 1,7 miliona penzionera, “tako da se može s pravom konstatovati da je Srbija zemlja starih ljudi”. Dodaje da u Srbiji živi i 230.000 ljudi starijih od 65 godina koji nikada nisu bili u radnom odnosu i nisu stekli pravo na penziju.
Kako ocenjujete položaj penzionera u Srbiji ako znamo da je prosečna penzija svega 27.700 dinara?
– Stanje penzija u našoj državi je nešto što se ne može rešiti preko noći. U osnovi je nepovoljno, jer imamo nepunih 1.700.000 penzionera sa prosečnom penzijom od 27.769 dinara.
Kako se osećaju članovi vašeg udruženja kada čuju reči predsednika države da penzije nikad nisu bile veće i da penzioneri nikad nisu bolje živeli?
– Statistike su vrlo neprijatne jer one otvaraju suštinu kretanja. Ne bih ulazio u komentar političkih izjava. Svesni smo da se političke izjave usklađuju sa političkim potrebama datog trenutka, ali statistički podaci u svakom slučaju pokazuju da smo mi nasledili jedan urušen sistem penzijsko-invalidskog osiguranja, urušene i makrofinansije i onda se jednostavno kroz smanjenje plata i penzija išlo na stabilizaciju makrofinansija. U proteklim vremenima nije se domaćinski poslovalo sa Fondom penzijsko-invalidskog osiguranja, ta sredstva su plasirana u različite državne projekte i investicije u koje je u značajnoj meri ušao penzionerski novac. Davanja za isplatu penzija su veliki teret za državu, ona se kreću od 9,5 do 11 odsto bruto društvenog proizvoda, odnosno 4,5 do pet milijardi evra na godišnjem nivou.
Kako su penzioneri reagovali na odluku da država isplati svim punoletnim građanima po 100 evra, a da se penzioneri čije su penzije smanjene ne obeštete?
– Nemali broj penzionera ie izrazio nezadovoljstvo nakon odluke da se po 100 evra uplati svim punoletnim građanima. Ta suma bi bila dovoljna da se u dobroj meri obeštete penzioneri kojima su penzije smanjene.
Da li očekujete da će država vratiti penzionerima oduzet novac?
– To je teško reći. Mi smo se obratili na najznačajnije državne adrese, izneli smo naše argumente i stavove. To smo uradili krajem prošle godine, međutim, u toku ove godine dogodila se pandemija. Penzioneri imaju visoku svest i ogromno razumevanje za nastale probleme, ali očekivanja da se novac vrati su i te kako prisutna.
Iako je od 750.000 penzionera oduzeto skoro milijardu evra, a preostalih milion živi u siromaštvu, većina njih je, ipak, revnosno glasačko telo stranaka na vlasti. Kako to objasniti?
– Odlika starijih ljudi je, ipak, jedna psihološka stabilnost. Penzioneri su gradili ovu državu, ulagali svoj minuli rad, i zato imaju poverenje u poteze koje povlači država. Kod ovih 1.700.000 penzionera imamo različitu ideološku i političku obojenost. Mi posebno insistiramo na tome da ustavno pravo garantuje potpunu slobodu političkog i ideološkog opredeljenja. Nastojimo da zastupamo esnafsku interesnu strukturu u smislu poboljšanja kvaliteta njihovog života i ne ulazimo mnogo u njihovu političku pripadnost.
Koliko u ovom trenutku ima penzionera koji nemaju novca da kupe lekove?
– Na to pitanje je teško dati odgovor, upravo zbog toga što mi ne raspolažemo preciznom socijalnom kartom na teritoriji čitave Srbije. Tako da takve procene mogu biti u globalu, ali mislim da je dovoljno ako kažemo da je od 1.700.000 penzionera njih oko milion ima penziju ispod 25.000 dinara. Nastojimo da i preko fonda solidarne pomoći napravimo snimak stanja na terenu i da najugroženiji dobiju humanitarne pakete. Ove godine su ta sredstva uvećana u odnosu na prošlu, iznose oko 70 miliona dinara, tako da je to posao koji nas očekuje do kraja ove godine.
Prosečna penzija je ispod 28.000 dinara, a prosečna plata veća od 60.000 dinara. Kakav treba da bude odnos između prosečne penzije i prosečne plate?
– Naš stav je tu vrlo rezolutan. Prosečna penzija ne sme da padne ispod 50 odsto od prosečne zarade. Mi smo najnovijim izmenama u okviru tzv. švajcarskog modela podržali izmene zakona da se penzija formira prema formuli 50 odsto od rasta zarada, a 50 odsto od rasta inflacije. Odluka i predlog Fiskalnog saveta i Ministarstva finansija je da se od 1. januara izvrši usklađivanje penzija po toj formuli. Međutim, rast zarada je uvek brži nego što to penzije mogu da prate. Mi smo blagovremeno priložili amadman da se u zakon unese i ta odredba da se po automatizmu vrši usklađivanje ako penzija sklizne ispod 50 odsto od prosečne zarade. To tada nije prošlo, ali sada vidimo da je ta ideja u osnovi prihvaćena, tako da očekujemo da će nakon konstituisanja nove vlade ovo pitanje do kraja godine biti rešeno.
Da li su penzioneri najugroženija populacija u Srbiji?
– Statistike su vrlo razočaravajuće. Međutim, čini mi se da bi svako parcijalno rešavanje samo delimično ugasilo nešto što tinja decenijama. Mislim da je neophodna dubinska transformacija čitavog paketa socijalne zaštite najugoženijeg stanovništva. Treba definisati osnovne stubove na kojima se zasniva penzijsko-invalidsko osiguranje i od toga odvojiti državni program socijalne pomoći najugroženijima. Došli smo do situacije da su penzioneri zaista najugroženiji deo populacije i mnogi od njih jedva preživljavaju. Najniža penzija ne bi smela da bude ispod iznosa potrošačke korpe, jer predstavlja granicu minimuma egzistencije jednog građana.
Kakav je vaš odnos sa Partijom udruženih penzionera Srbije?
– U poslednjih nekoliko godina došlo je do krize u odnosima između Saveza penzionera Srbije i Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Podsetio bih da je davne 2005. godine ova organizacija u cilju efikasnijeg zastupanja interesa penzionera osnovala tu političku stranku, ali je poslednjih godina došlo do neadekvatne saradnje. Ta saradnja nije bila ni blagovremena ni kvalitetna, tako da je u određenoj meri došlo do gubitka poverenja u ljude koji vode politiku PUPS-a.
Možete li da navedete konkretne razloge zbog kojih je izostala, kako kažete, kvalitetna saradnja sa PUPS-om?
– Jednostavno, izostala je neposredna saradnja i dogovori između rukovodstva PUPS-a i rukovodstva republičke organizacije penzionera. Penzioneri nisu bili uvek zadovoljni načinom i stepenom intenziteta zastupanja njihovih stavova, pogotovo u periodu 2014-2018 kada se zbog smanjivanja penzija na udaru našlo oko 800.000 penzionera čije su penzija prelazile visinu od 25.000 dinara.
Kako je tada reagovao Savez penzionera Srbije?
– U tom periodu došlo je do određenih podela u republičkoj organizaciji penzionera i do formiranja jednog broja paralelnih penzionerskih organizacija koje su u svojim aktivnostima unele kritičku dimenziju u smislu zahteva za povraćajem oduzetih penzija. To je prilično uticalo na urušavanje ugleda i rejtinga PUPS-a.
Šta ste vi preduzeli da se penzionerima vrate otete penzije?
– Mi smo prošle godine nakon izbornih konferencija, kadrovskih i drugih promena napravili radikalni zaokret. Obavili smo anketu članstva u čitavoj Republici i ostvarili jedan većinski konsenzus. Državi smo podneli zvaničan zahtev da iznađe modalitete i način kako da se izvrši obeštećenje skoro 800.000 penzionera kojima su penzije smanjene. Očekivali smo da će se pronaći način kako da se izvrši obeštećenje, ali je, nažalost, to do današnjeg dana izostalo.
Koga PUPS danas predstavlja, da li je to zaista partija ujedinjenih penzionera ili je u pitanju porodična stranka?
– Ta politička stranka je deo vlasti. Mi koji smo stvorili PUPS s ciljem da nas na jedan bolji način zastupa u skupštinskom životu, pokušali smo da resetujemo te odnose, da eliminišemo sve te negativnosti, propuste i slabosti koje su se ispoljile u prethodnih 4-5 godina. Mislim da naš odnos mora da bude kooperativan, jer ako smo nešto stvorili ne bi bilo uredu da se lako odreknemo jednog tako važnog i izuzetno moćnog instrumenta političkog zastupanja penzionera. Nažalost PUPS je u proteklim godinama postala partija opšteg spektra. Predmet i težište njihovih aktivnosti nije bila penzionerska struka. Mi smo u tim najnovijim aktivnostima pokušali da nađemo modalitete buduće saradnje i od njih zavisi kakva će biti naša strateška organizacija.
Šta će se desiti ako vaše predloge odbiju čelnici PUPS-a Krkobabić, Petrović, Španović…?
– Ukoliko to od njihove strane izostane mi ćemo onda konsultovati bazu i zauzećemo stav koji će održavati većinski konsenzus svih naših članica. Kakva budu mišljenja članstva, u toj meri ćemo se i mi kao rukovodistvo ponašati. Dakle, otvoreni smo za nove modelitete saradnje, a od njih će zavisiti naša strateška orjentacija.
Kako vaše članstvo reaguje kada čuje da je sin predsednika PUPS-a postavljen za direktora nekog skijališta?
– Nije to jedini slučaj, ima tu još negativnih impresija i to se uglavnom na jedan negativan način komentariše.
Šta najviše zamerate gospodinu Krkobabiću?
– Ako je jedna politička stranka formirana od strane jedne ovakve organizacije mislim da je najmanje što je trebalo činiti u prethodnom periodu je konsultovati se sa bazom, jer ipak su penzioneri ta glasačka baza. Toga nije bilo u dovoljnoj meri. Nadam se da će u narednom periodu doći do nekih kvalitetnijih rešenja i od njihovog stava zavisiće i naša strateška orijentacija u budućem periodu.
Obzirom da se predsednik Krkobabić ne konsultuje sa svojom bazom, da li je možda vreme da kormilo PUPS-a prepusti nekom drugom?
– To su političke projekcije u koje ne bih ulazio. Mi se držimo onoga što smo u statutu predvideli. Delujemo kao vanstranačka, nedržavna, neprofitna organizacija koja nastoji da bude vrlo koristan akter u čitavom državnom političkom sistemu u delu koji se odnosi na penzionersku strukturu.
Da li Savez penzionera Srbije sarađuje sa Sindikatom penzionera “Nezavisnost”?
– Sindikat penzionera “Nezavisnost” je, takođe, reprezentativna organizacija i oni su naš kvalitetan partner. Mi smo prepoznajući interes udruživanja i zajedničkog nastupa protekle godine napravili memorandum o saradnji u kome smo predvideli, i to se u praksi pokazalo da funkcioniše na jedan kvalitetan način, da se o svim strateškim pitanjima koja se tiču penzionera usaglašavamo i zauzimamo zajedničke stavove. Iskustvo je pokazalo da je to bio dobar potez i mislim da smo i kod izmena i dopuna zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju vrlo lako dogovorili zajedničke stavove. Mi ćemo i dalje neposredno sarađivati i razmenjivati mišljenja, tako da očekujem da će naredni period bio vrlo koristan i konstruktivan.
Velimir Perović
