- jul 2021. Kategorija: Vesti Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Pixabay
Evropska komisija (EK) je pozvala države članice Evropske unije da Covid-19 klasifikuju kao profesionalnu bolest i da se ozbiljnije pozabave zdravstvenim i bezbednosnim propustima koji ugrožavaju živote radnika.
U svojoj tek objavljenoj novoj zdravstvenoj i bezbednosnoj strategiji, EK poziva države članice da se „pozabave trendom smanjenja broja inspekcija rada“.
Evropska “vlada” je tako praktično prihvatila zahtev Evropske konfederacije sindikata (EKS) koja je pre više od godinu dana od država članica EU zatražila da se radnicima pruži dodatna zaštita od virusa i da se Covid-19 proglasi profesionalnim oboljenjem.
Takođe, EKS je u aprilu ove godine objavila istraživanje koje je pokazalo da je broj inspekcija bezbednosti na radnom mestu u zemljama članicama EU opao za petinu od 2010. godine, a da je u 17 članica smanjenje inspekcija i do 55 odsto.
U EKS su odluku EKS ocenili kao dobar korak ka pristupu „nulte vizije“ smrtnih slučajeva povezanih sa radom, jer se pouzdano zna da su se mnoge od preko milion žrtava Covid-19 u Evropi zarazile na radnom mestu. EKS ukazuje i da više od 100.000 ljudi godišnje umire od raka vezanog za karakter posla koji obavljaju, te da se iz godine u godinu povećava broj smrtnih nesreća na radnom mestu.
Komentarišući novu strategiju, zamenica generalnog sekretara EKS Ester Linč rekla je da dobre namere nisu dovoljne kako bi se značajno povećala bezbednost radnika.
„Skandalozno je to što su inspekcije bezbednosti na radnom mestu u poslednjih deset godina bile najmanje upravo u vreme Covida, što je verovatno koštalo mnogo života i pomoglo širenju bolesti. Komisija je uputila snažnu poruku državama članicama da se ova opasna situacija više ne može tolerisati, ali dobre namere Komisije ne prati dovoljan broj mera. Potrebna su nam jača pravila i njihovo efikasno sprovođenje kako bi se osiguralo da ljudi mogu ići na posao sa uverenjem da će se sigurno vratiti kući“, izjavila je Linč.
U evropskoj sindikalnoj centrali pozdravljaju najnoviju odluku EK, ali i upozoravaju da je nova zdravstvena i bezbednosna strategija strategija EU u nekim oblastima “ispod svog ambicioznog cilja”.
S tim u vezi, ukazuje se da strategija zahteva postavljanje obavezujućih ograničenja izloženosti na još nekoliko supstanci koje uzrokuju rak – ali ne i za sve. Trenutno je ograničeno samo 27 od ukupno 50 takvih prioritetnih kancerogena kojima su radnici u Evropi široko izloženi. Takođe, u novoj strategiji izostaje kombinovana izloženost opasnim hemikalijama.
EKS upozorava i da u novoj zdravstvenoj i bezbednosnoj strategiji nedostaju zakonske inicijative o mentalnom zdravlju i mišićno-skeletnim poremećajima koji nastaju na random mestu. Ne spominje se ni potreba za maksimalnim radnim temperaturama u svetlu klimatskih promena, itd.
S.R.