13. oktobar 2020. Kategorija: Autorski tekstovi, Nataša Vučković Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Medija centar, Evropski savet
Evropska komisija ukazuje da radno zakonodavstvo Srbije i dalje nije usaglašeno sa pravilima EU, primećuje veliko siromaštvo i socijalnu nejednakost, traži novu Strategiju o socijalnoj zaštiti, ponavlja primedbe o diskriminaciji pri zapošljavanju i socijalnoj zaštiti, navodi da, kao i ranijih godina, još nema socijalnog dijaloga
Godišnji Izveštaj Evropske komisije uvek se iščekuje s velikim nestrpljenjem: kako je Komisija ocenila napredak u reformama, kako vidi državu, ekonomiju i naše društvo. Iako znamo kako nam je, taj pogled izvana, zasnovan na objektivnim merilima, kao da nam daje dodatan zamajac za kritiku, ali i jasnije pokazuje prioritete za delovanje. Kako donosiocima odluka, tako i sindikatima, organizacijama civilnog društva, medijima…
Kad Izveštaj ugleda svetlo dana, tokom par dana, najveća pažnja u javnosti posveti se uglavnom političkim kriterijumima na prvim stranama Izveštaja, ponešto ocenama ekonomske situacije, dok se slaba pažnja posveti socijalnoj dimenziji procesa pristupanja, važnim poglavljima kao što je zaštita životne sredine, ili pitanjima zaštite potrošača i javnog zdravlja. A onda, posle par dana i ceo Izveštaj padne u zaborav javnosti. Ipak, Izveštaj je ozbiljno štivo. Dijagonalno ili parcijalno čitanje je siguran put ka sticanju površne slike o ključnim porukama i prioritetima Evropske komisije.
Ove godine očekivao se oštriji ton Evropske komisije u odnosu na stanje demokratije, delovanja političkih institucija, nedostatka političkog dijaloga. I on nije izostao. Ono što, međutim, treba naglasiti je sveukupan ozbiljan, temeljan i precizan pristup Komisije u svim pregovaračkim poglavljima. Zato Izveštaj treba čitati s visokom pažnjom u celini, unakrsno povezujući nalaze po pojedinim poglavljima.
Na primer, iako se u Poglavlju 19 konstatuje da je postignut napredak u pogledu indikatora tržišta rada i da je nezaposlenost najmanja u poslednjih deset godina, u uvodnom delu posvećenom ekonomskim kriterijuma, ističe se da je i emigracija velikih razmera jedan od razloga za smanjenu stopu nezaposlenosti. Ili, u poglavlju 18 posvećenom Statistici konstatuje se da “sporo napreduje rad na kreiranju statistike o slobodnim radnim mestima”, a nedostatak ove vrste statistike već duže vreme je predmet kritike Evropske komisije, ali i primedba koju mnoge nevladine organizacije upućuju nadležnima. Obe ove primedbe od značaja su nam za ocenu poboljšanja stanja u politici zapošljavanja iako se ne pominju neposredno u Poglavlju posvećenom zapošljavanju.
Šta je, dakle, novo u Poglavlju 19 posvećenom socijalnoj politici i zapošljavanju?
Konstatovano je da je Vlada Republike Srbije usvojila Akcioni plan za harmonizaciju sa pravilima EU u ovom Poglavlju, što je posle četiri godine od završenog skrininga dobra vest, ali smo na nju predugo čekali. Konstatuje se i da je krajem 2019. donet Zakon o agencijskom zapošljavanju čiji je nedostatak kontinuirano kritikovan u prethodnim godišnjim izveštajima.
Radno zakonodavstvo u celosti i dalje je, međutim, samo delimično usaglašeno sa pravilima EU. I dalje se čeka Zakon o štrajku, novi Zakon o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu. Precizno se ističe da Zakon o inspekcijama treba da se usaglasi sa relevantnim konvencijama Međunarodne organizacije rada, u delu kojim se proširuju nadležnosti Inspektorata za rad kako bi inspektori mogli slobodno da ulaze na mesto gde vrše inspekciju i to bez prethodne najave. To će, kad znamo praksu, sigurno biti od velikog značaja za zaštitu radnih prava. Da ne pominjemo da će, u kontekstu pandemije Covid19, biti i dodatna garancija veće sigurnosti bezbednosti na radnom mestu. Naročito kad se ima u vidu da se broj povreda na radu sa smrtnim ishodom ne smanjuje – sa 53 smrtna ishoda u 2018. i 54 smrtna ishoda u 2019!
Napretka, kao i ranijih godina, nema u socijalnom dijalogu, s tim što se posebno ističe slabo učešće socijalnih partnera u kreiranju, za njih relevantnih, javnih politika. Ne možemo da se ne saglasimo s takvom ocenom kada se prisetimo nezadovoljstva sindikata što nisu konsultovani povodom uvođenja državnih mera pomoći privredi, a u kontekstu potrebe da se očuvaju radna mesta. Važno je naglasiti da Izveštaj EK ističe da su radnici angažovani po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, preko agencija za zapošljavanje ili ugovora o delu, o profesionalnom usavršavanju, ostali bez ijedne mere podrške (osim opšteg prava da traže 100 evra). Jačanje kapaciteta socijalnih aktera za kolektivno pregovaranje neophodna je po mišljenju Komisije, a i reflektuje stvarno stanje stvari – kolektivno pregovaranje kod nas izgleda je preživelo samo u javnom sektoru!
U politici zapošljavanja vidi se napredak kako na nivou stope zaposlenosti, tako i malom povećanju stope aktivnosti. Ipak, zaposlenost mladih je i dalje velika, a dugoročno nezaposleni i dalje su “suočeni s ozbiljnim izazovima da se integrišu na tržište rada”. I dalje Komisija ima primedbe na način sprovođenja aktivnih mere zapošljavanja, kako zbog delimičnog smanjenja budžeta za 2020. tako i zbog obuhvata mera jer “samo 28% onih koji su prijavljeni kao nezaposleni kod Nacionalne službe za zapošljavanje imaju pristup ovim merama”. Uz to, većina mera je jednokratna što ne postiže dugoročne rezultate. Takođe, mere za zapošljavanje Roma još nisu dale rezultate, kao ni brojne druge mere koje imaju za cilj poboljšanje položaja Roma u srpskom društvu, od kojih je većina pomenuta u Poglavlju 23 u delu o osnovnim pravima: nizak stepen obrazovanje, teškoća prelaza sa školovanja na rad, visok procenat neformalnog rada, te opšta izloženost siromaštvu (uslovi stanovanja, pristup pitkoj vodi, struji, izloženost višestrukoj diskriminaciji) čini da ovu grupa naših sugrađana traži i dalje izuzetnu pažnju zajednice.
Diskriminacija pri zapošljavanju i socijalnoj zaštiti i dalje je tema koju Komisija prati i, pri tom, insistira na donošenju Zakona o rodnoj ravnopravnosti. U pogledu jednakosti muškaraca i žena, konstatuje se veći procenat zaposlenosti i veći procenat aktivnosti muškaraca u poređenju sa ženama, a među razlozima se navode neplaćeni rad žena u domaćinstvu, nedovoljna podrška za uspostavljanje balansa između obaveza na poslu i u porodici, diskriminacija mladih žena od strane poslodavaca, postojeća razlika u primanjima između muškaraca i žena… Izveštaj EK ističe posebnu izloženost žena na rizičnim radnim mestima tokom pandemije, i predviđa da će zatvaranje preduzeća kao posledica pandemije naročito ugroziti zanimanja u kojima su dominantno zaposlene žene.
U delu posvećenom socijalnom uključivanju i socijalnoj zaštiti, Komisija značajnu pažnju posvećuje stanju siromaštva, nejednakosti (Gini koeficijent od 35,6% u 2018.) i ističe da je 10% zaposlenih u riziku od siromaštva, kao i da je razlika u siromaštvu u ruralnim 10,4% nasuprot urbanim sredinama 4.8% . Traži se nova Strategija o socijalnoj zaštiti za period 2019-2025, kao i donošenje novog zakona o socijalnoj zaštiti. Očekuje se napredak u pripremi zakona o socijalnim kartama, a detaljno se opisuje efekat smanjenja nadoknade za porodiljsko odsustvo prouzrokovano donošenjem Zakona o finansijskoj zaštiti porodicama s decom.
Iako su pravila EU s kojima srpski pravni okvir treba da se usaglasi mnogo manji od mnogih drugih poglavlja, u primeni Akcionog plana i ispunjavanju prioriteta koje navodi Evropska komisija, predstoji nam puno posla. Uspeh u napretku u ekonomskim kriterijumima i insistiranje Vlade na napretku u toj oblasti, neće pomoći da se siromašni, diskriminisani i isključeni osećaju bolje. A njihov broj slabo se smanjuje.
