Mario Reljanović
Budući da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja najavilo više puta da će tokom 2020. godine biti obrazovana radna grupa koja će imati zadatak da pripremi novi Zakon o radu, ili temeljne izmene i dopune postojećeg, Centar za dostojanstven rad kao organizacija koja se bavi kreiranjem analiza i stvaranjem alata za dalje korišćenje u socijalnom dijalogu, prepoznao je šansu da se deluje proaktivno i da se znanje i iskustvo koje poseduju stručnjaci okupljeni oko Centra iskoristi za stvaranje alternativnog teksta Zakona o radu, koji će poslužiti kao koristno oruđe sindikatima u budućem učešću u pomenutoj radnoj grupi.
Osnovna metodologija izrade analize zasniva se na nekoliko principa:
– Princip očuvanja i evolucije radnih prava, u skladu sa uporednim trendovima i međunarodnim obavezama Republike Srbije na osnovu prihvaćenih međunarodnih instrumenata i procesa harmonizacije sa pravnim tekovinama Evropske unije;
– Princip izjednačavanja svih oblika rada, odnosno svih radnika u pravima, obavezama i odgovornostima;
– Princip nadogradnje znanja i solidarnosti svih aktera koji se u Srbiji bave radnim pravima (sindikata, akademske zajednice, organizacija civilnog društva);
– U vezi sa prethodnim, princip participacije svih pomenutih i drugih zainteresovanih aktera u stvaranju modela zakonskog teksta;
– Princip kodifikacije radnog prava.
Imajući u vidu ove principe, izrada teksta proći će kroz nekoliko faza. U dve takve faze, svi sindikati će imati prilike da učestvuju u njegovom oblikovanju, kritikovanju i predlozima za poboljšanje. Struktura teksta će nalikovati na formu zakona sa komentarom ali će istovremeno biti otvorena za sve preporuke koje će dovesti do poboljšanja kvaliteta argumentacije zašto su izabrana određena normativna rešenja. Ovakva analiza obuhvatiće materiju koja se trenutno nalazi u gotovo deset različitih zakona, koji su nastali u pokušaju rasparčavanja Zakona o radu i umanjivanja njegovog značaja. Istovremeno, neke odredbe će po prvi put postati deo radnog prava u Srbiji.
Kada je reč o delu zakona kojim će biti normiran rad sindikata, trebalo bi napomenuti neka osnovna rešenja i pravce u kojima će se analiza kretati.
- Članstvo u sindikatu za sve
Jedan od osnovnih problema sindikata jeste nemogućnost da se ostvari značajno uvećanje članstva, usled neshvatljive zakonske odredbe da član sindikata može biti samo zaposleno lice, odnosno radnik koji sa poslodavcem ima zaključen ugovor o radu. Navedeno rešenje ne samo da je dovelo do konstantnog osipanja broja članova sindikata, budući da je sve manji udeo zaposlenih u ukupnom broju radno angažovanih lica, već njegove dugoročne efekte predstavljaju i teže postizanje reprezentativnosti sindikata, kao i finansijska nestabilnost usled smanjenog priliva članarina. Istovremeno, kategorije radno angažovanih lica koje su praktično najugroženije među radnicima – kao što su na primer radnici na privremenim i povremenim poslovima – nemaju mogućnost da se udružuju i bore za svoja osnovna prava. Mere koje su predviđene za izmenu ovakvog stanja su dvostruke.
Sa jedne strane je temeljna izmena shvatanja (i zakonskog definisanja) pojma zaposlenog, kao i pojma radnog odnosa. Naime, u skladu sa usklađivanjem zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, mora se odustati od krajnje originalnog (praktično jedinstvenog) koncepta postojanja izvesnih oblika radnopravnog odnosa koji ne podrazumevaju radni odnos, već rad van radnog odnosa čija je sadržina zakonom uglavnom neodređena. Zbog toga pod novi radnopravni režim ulaze sve vrste rada kod poslodavca, radni odnos se zasniva na zaključenju ugovora o radu kao i do sada ali se sve vrste rada van radnog odnosa podvode u režim rada u radnom odnosu. Drugim rečima, pojam zaposlenog se proširuje na sve radnike koji obavljaju neki rad kod poslodavca. Svi oni imaju sva osnovna prava koja pripadaju zaposlenima, pa i pravo na udruživanje u sindikate, kao i sindikalno delovanje.
Sa druge strane, ni ovo nije dovoljno da bi se smatralo da je pravo na udruživanje implementirano u skladu sa međunarodnim standardima i dobrom uporednom praksom, pa će tako u modelu zakonskog rešenja biti predloženo da članovi sindikata mogu biti i nezaposlena lica, odnosno lica koja su imala status zaposlenog u nekom trenutku, kao i studenti i penzioneri. Ovo je ne samo pokušaj da se sindikalno organizovanje omasovi, već je izraz realne potrebe za povezivanjem najširih struktura radništva – kako sadašnjih (aktivnih) radnika, tako onih koji su pasivni (trenutno nezaposleni) i onih koji čine budućnost na tržištu radne snage (studenti) ali i onih koji su ulagali svoj rad više decenija na tom tržištu i čije iskustvo i ideje ne mogu biti zanemareni samo zbog starosne dobi (penzioneri). Iako su samozaposlena lica po definiciji poslodavci, a ne zaposleni, broj ranjivih zanimanja koja obuhvata ova kategorija radnika i njihov faktički položaj zavisnosti od poslodavaca navodi na razmišljanja da bi i oni mogli biti razmotreni kada je reč o titularima prava na sindikalno udruživanje.
- Regulisanje svih oblika sindikalnog organizovanja a ne samo kod poslodavca
Veliki problem koji je stvoren podregulacijom sindikata u važećem Zakonu o radu, tiče se forsiranja oblika udruživanja zaposlenih kod poslodavca, uz gotovo potpuno odsustvo relevantnih odredbi o drugim vrstama vertikalnog ali i horizontalnog (prostornog) povezivanja radnika. Tako je danas nemoguće da neko bude član sindikata ako sindikat kojem je pristupio nije organizovan (registrovan i prijavljen) kod poslodavca sa kojim ima zaključen ugovor o radu. Teritorijalno organizovanje radnika je potpuno zanemareno, iako upravo u tom vidu organizovanja može biti potencijala da se prevaziđu različite faktičke prepreke koje poslodavci postavljaju pravu na udruživanje. Sindikat koji nije registrovan kod poslodavca ne može uticati na njegove odluke, kao ni na kolektivno pregovaranje ili socijalni dijalog uopšte, bez obzira što je reprezentativan u konkretnoj delatnosti ili na određenoj teritoriji. Ovakvo rešenje se mora izmeniti – sindikat koji je reprezentativan u određenom sektoru ili delatnosti, ili na određenoj teritoriji, mora imati pregovaračku legitimaciju kako na lokalnom nivou, tako i kod poslodavaca u istoj delatnosti, ili na istoj teritoriji.
Takođe, sistem prema kojem poslodavac mora da bude obavešten o postojanju sindikata i njegovim članovima, logičan je i uobičajen kao pretpostavka za ostvarivanje različitih prava sindikata i sindikalnih predstavnika. Međutim on je istovremeno zloupotrebljen da bi poslodavac vršio pritisak na sindikalne predstavnike. Navedena nova rešenja neće eliminisati mogućnost za nezakonito ponašanje poslodavca ali će svakako uvesti mogućnosti da se takva vrsta nedozvoljenog uticaja poslodavca na sindikate umanji.
- Stimulisanje kolektivnog pregovaranja i udruživanja poslodavaca
U važećem Zakonu o radu postoji samo jedna odredba koja stimuliše poslodavca na kolektivno pregovaranje, i ona se nalazi u delu koji se odnosi na preraspodelu radnog vremena. Da bi se omogućilo zaključivanje većeg broja posebnih kolektivnih ugovora (granskih, u grupi ili podgrupi delatnosti) kao i kolektivnih ugovora kod poslodavca, mora se stimulisati kolektivno pregovaranje ali i udruživanje poslodavaca – nepostojanje reprezentativnog udruženja poslodavaca ne može biti izgovor za izbegavanje kolektivnog pregovaranja. Zbog toga će modelom Zakona o radu biti predviđena različita rešenja – počev od većeg broja dispozitivnih normi koje sindikati i poslodavci mogu urediti bliže kolektivnim ugovorom, pa do destimulacije odustanka od kolektivnog pregovaranja kroz odredbe da sindikati mogu pojedina pitanja pod određenim uslovima (na primer, ako zastupaju više od polovine zaposlenih) rešavati samostalno, odnosno posebnim sporazumima koje će zaključivati direktno sa državom, a koje će poslodavci koji nisu bili u stanju da se organizuju ili nisu želeli da pregovaraju, morati da poštuju.
- Jačanje uloge Socijalno-ekonomskog saveta
Socijalno-ekonomski savet je podređen državi i njegovi potencijali se ne realizuju a njegov rad je često sveden na formu, praktično služeći samo kao privid postojanja socijalnog dijaloga. Ovo se mora promeniti, kako kroz davanje većih ovlašćenja Savetu, tako i kroz šire angažovanje različitih socijalnih grupa u njegovom sastavu. Dok su opravdani strahovi da bi otvaranje SES za članstvo pripadnicima akademske zajednice ili organizacija civilnog društva moglo biti zloupotrebljeno jer postoji mogućnost faktičkog gušenja glasa sindikata i njegovog uticaja na ovaj način, moguća su neka druga praktičnija rešenja koja bi takođe podrazumevala ulazak struke i aktivista ali ne kao nezavisnih članova već kao predstavnika socijalnih partnera, i to poslodavaca i sindikata, koji bi odvojeno birali određeni broj dodatnih članova prema sopstvenom nahođenju.
Sa druge strane, sveobuhvatniji sastav SES podrazumeva i sveobuhvatnije nadležnosti. Jedna od najvažnijih predviđenih novina jeste obaveza izjašnjavanja SES o nacrtu zakona čiji je predlagač Vlada Republike Srbije i nemogućnost usvajanja nacrta (odnosno stvaranja predloga zakona) za onaj tekst za koji je SES dao obrazloženo negativno mišljenje. Ovakvo rešenje nužno pretpostavlja i veću odgovornost SES-a, kao i daleko stručniji rad i veću podršku njegovim članovima. Samo tako se može povratiti trenutno izgubljena ravnoteža u socijalnom dijalogu, u kojem je stav države (koji često koincidira sa stavom poslodavaca, naročito lobista iz redova predstavnika stranog kapitala) jedini relevantan i u kojem se mišljenje sindikata ne posmatra konstruktivno već isključivo iz vizure političkog oponenta koji nije dovoljno relevantan, niti faktički moćan, da ugroti agendu trenutne političke većine.
Trebalo bi na kraju napomenuti i da će sindikati morati da nađu svoje mesto i u novim rešenjima koja se tiču mehanizama mirnog rešavanja radnih sporova, kao i u oblasti koja neće biti obuhvaćena ovom prilikom (osim posredno, kao najava potencijalnih budućih normativnih izmena) – stvaranju radnih sudova i sistema efikasne sudske zaštite prava radnika.
Očekuje se da prva verzija teksta novog modela Zakona o radu bude dostupna sindikatima na mišljenje i kritiku početkom maja meseca tekuće godine.
