Na inicijativu Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, u petak, 01. juna 2018. godine, u Beogradu je održan skup na temu „Radno zakonodavstvo u Srbiji“. Ovo je treći skup realizovan u okviru Projekta „Sindikati u tranziciji“ koji UGS NEZAVISNOST organizuju partnerski sa Kancelarijom Fondacije Friedrich Ebert u Beogradu, a sa namerom pokretanja javne debate o pitanjima ključnim za sindikalno organizovanje delovanje. Prva dva skupa su za teme imala odnos sindikata i političkih stranaka, odnosno sindikata i medija i položaj zaposlenih u medijima, dok je za jesen ove godine planirano održavanje skupova o promenama na tržištu rada, uslovljenih procesom digitalizacije, o međusindikalnoj akcionoj saradnji, kao i saradnji sindikata sa ostalim organizacijama civilnog društva i o internim strategijama sindikalnog delovanja.
Cilj Okruglog stola o radnom zakonodavstvu bio je pokretanje diskusije o pravcima reformi u oblasti radnog zakonodavstva, kako u odnosu na nove globalne izazove u svetu rada i njihov uticaj na položaj zaposlenih u realnom privrednom kontekstu naše zemlje, tako i u odnosu na proces evrointegracija.
Učesnici debate bili su predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, UGS NEZAVISNOST (članovi Izvršnog odbora, Programskog odbora za oblast radnog i socijalnog zakonodavstva, Programskog odbora za ekonomske i socijalne politike, kao i predstavnici stručnih službi), predstavnici Saveza samostalnog sindikata Srbije, Konfederacije slobodnih sindikata Srbije, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Unije poslodavaca Srbije, nevladinih organizacija (Fondacije Centar za demokratiju, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Mašine, Levog samita Srbije, Evropskog pokreta u Srbiji), nezavisni eksperti, kao i predstavnici međunarodnih organizacija: Solidarnost i Međunarodne organizacije rada.
U svom uvodnom obraćanju, predsednik UGS NEZAVISNOST, prof dr Zoran Stojiljković osvrnuo se na činjenicu da je ukupno slabljenje društvenog uticaja sindikata uslovljeno, u velikoj meri, rastom socijalnih nejednakosti koji se pojavljuje, između ostalog, i kao posledica podatka da je tek svaki 7. novozaposleni u Srbiji – zaposlen na neodređeno vreme. Ističući da Srbija, na svom putu integracija u Evropsku uniju, ne sme zaboraviti na koncept evropskih socijalnih stubova, on je naglasio važnost akcionih elemenata sindikalne strategije, ilustrujući ovaj stav zahtevom da ova konferencijska debata rezultira konkretnom inicijativom za izmene definicije pojma zaposlenog u radnom zakonodavstvu naše zemlje, a sa ciljem jačanja socijalne kohezije.
Na samom početku skupa, u ime nezadovoljnih socijalnih partnera, moderatorka Ljubica Gojgić, novinarka RTV Vojvodine, predstavila je Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije ključnu dilemu prisutnih učesnika socijalnog dijaloga: Ko u Srbiji zasita piše zakone iz oblasti rada? Povodom aktuelnih primera fabrika u kojima se radnici zlostavljaju i u kojima je apsolutno nemoguće ostvariti pravo na sindikalno organizovanje, ona se zapitala i zašto izostaje javna diskusija o dostojanstvenom radu, te konstatovala da bi tema skupa mogla da bude i „Radništvo između pelena i progresa“.
Nenad Nerić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, najavio je jačanje stručnih i administrativnih kapaciteta – kako u Ministarstvu, tako i u Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije, što predstavlja i jednu od osnovnih primedbi Evropske komisije na drugu verziju Akcionog plana za Poglavlje 19. On je izneo plan Vlade za reforme u oblasti radnog zakonodavstva koji obuhvata donošenje: Zakona o štrajku, Zakona o socijalnom preduzetništvu, Zakona o agencijama za privremeno i povremeno zapošljavanje, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o Socijalno-ekonomskom savetu i Zakona o radu, pri čemu je donošenje novog Zakona o radu predviđeno za poslenji kvartal 2020. godine.
Sudeći prema izveštaju koji je podneo, Ministarstvo planira da u proces izmene radnog zakonodavstva uključi socijalne partnere, a ulogom socijalnog dijaloga u kreiranju i sprovođenju predstojećih reformi baviće se i jedan broj radionica, odnosno treninga za socijalne partnere, na kojima će kao posebna tema biti diskutovana i pitanja kolektivnog pregovaranja i reprezentativnosti. U cilju jačanja socijalnog dijaloga, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, takođe, planira određeni broj reformi u okviru izmena postojećih zakona (sa naglaskom na odredbe koje se tiču registracije lokalnih socijalno-ekonomskih saveta), ali bez donošenja novog Zakona o socijalnom partnerstvu.
Predstavnica Fondacije Centar za demokratiju, Jovana Pantović, u ime Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlja 2 i 19, predstavila je učesnicima skupa Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2017. godinu, nakon čega je otvorena diskusija o aktuelnim zakonskim rešenjima koja su u proceduri. Iznete su primedbe na račun Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji nije bio usaglašen na tripartitnoj radnoj grupi, a u radno-pravne odnose je, na mala vrata, uneo spornu kategoriju „usmenog ugovora“. Nakon toga, većina pristunih je komentarisala odredbe novog Nacrta Zakona o štrajku koji je u fazi javne rasprave o kojem bi, tokom tekućeg meseca, trebalo da se izjasni i SES RS .
Osnovna primedba sindikata na ovaj zakon tiče se činjenice da bi ovo trebalo da bude krovni zakon, što izostaje u slučaju kad su delatnosti od opšteg interesa široko definisane, a istovremeno je ostavljena mogućnost da se pravo na štrajk u određenim delatnostima predviđa primenu drugih posebnih zakona, podzakonskih akata i uredbi koje su već na snazi a koje regulišu pravo na štrajk. Za sindikate nisu prihvatljive ni odredbe kojima se reguliše minimum procesa rada. Poslodavci, pak, nisu zadovoljni predlogom zakona koji ne garantuje pravo poslodavca na tzv. „lock-out“.
Predstavnica Unije poslodavaca Srbije, Svetlana Budimčević, upoznala je prisutne i sa činjenicom da se trenutno, u Ženevi, održava Godišnja Skupština ILO, na kojoj će biti predstavljen i slučaj lošeg funkcionisanja Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.
Predstavnik Kancelarije Međunarodne organizacije rada u Beogradu, Jovan Protić podsetio je predstavnika Ministarstva rada da je ILO, još pre četiri godine, dostavio ovom Ministarstvu Tehnički memorandum koji sadrži između 12i 15 oblasti međunarodnih standarda rada koji nisu usvojeni u radnom zakonodavstvu naše zemlje. On je, takođe, najavio i da će, do kraja leta 2018. godine, Međunarodna organizacija rada objaviti novi Program dostojanstvenog rada za Srbiju.
Tokom druge sesije, dr Senad Jašarević, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, predstavio je učesnicima skupa posledice promena na tržištu rada koje su podrile stabilnost radnog odnosa kao osnovne dosadašnje karakteristike radnog zakonodavstva, naročito ukazavši na podatak da, u ukupnoj eroziji stalnog radnog odnosa, postaje redovna pojava lažnih oblika, odnosno zloupotrebe fleksibilnih oblika rada. On je, takođe, izneo i uporednu analizu radnog zakonodavstva u nekoliko evrospkih zemalja.
Budući da postojeća rešenja u radnom zakonodavstvu Srbije ne nude adekvatan odgovor na neprihvatljiv izostanak zaštite prava radno angažovanih lica (lica koja rade van radnog odnosa, po osnovu različitih vrsta ugovora o radnom angažovanju), UGS NEZAVISNOST će, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, posebnu pažnju posvetiti pokretanju inicijative za redefiniciju pojma zaposlenog i definisanje pojma radnog odnosa, sa ciljem omogućavanja sindikalnog organizovanja radnicima kojima je danas to pravo uskraćeno, a sa istovremenim preduzimanjem konkretnih mera za unapređenje njihove radno-pravne zaštite.
Na kraju, UGS NEZAVISNOST su podsetili prisutne socijalne partnere da već godinama ne dobijaju odgovor nadležnog ministarstva na svoju Inicijativu za osnivanje Sudova rada, što je jedan od neophodnih uslova za kvalitetnu primenu radnog zakonodavstva i rešavanje radno-pravnih sporova u razumnom roku.
