Američki sindikati: Tramp vlada u interesu milijardera i velikih kompanija

Godinu dana od početka drugog mandata predsednika Trampa, životi radnika su skuplji i manje slobodni, poručila je Elizabet Šuler, predsednica AFL-CIO, najveće sindikalne asocijacija u SAD koja okuplja 61 sindikat sa 15 miliona članova

Tokom svoje prve godine na vlasti u drugom mandatu, predsednik SAD Donald Tramp i njegovi saveznici su nemilosrdno sprovodili Projekat 2025 koji ugrožava osnovna prava i slobode radnih ljudi, smatraju u centrali Američke federacije rada i Kongresa industrijskih organizacija (AFL-CIO). Treba podsetiti da je Projekat 2025 obiman politički plan koji je predvodila konzervativna Fondacija Heritadž sa ciljem korenitog restruktuiranja američke federalne države. Iako se Tramp tokom predizborne kampanje ograđivao od te inicijative, danas je evidentno da su mnoge preporuke iz tog plana poslužile kao putokazi postupanja njegove administracije.

Kritike radničkih lidera

Rukovodstvo AFL-CIO – najveće američke radničke organizacije koja okuplja 61 sindikat sa približno 15 miliona radnika – ocenjuje da je Trampova administracija počinila najveći čin razbijanja sindikata u istoriji, pokrenula brutalan napad na imigrante i zajednice širom zemlje i napala najvažnija prava ljudi, uključujući slobodu govora. Oduzela je zdravstvenu zaštitu milionima građana, učinila milijardere bogatijima, a korporacije moćnijim, a namerava i da dozvoli upotrebu neregulisane i neproverene tehnologije veštačke inteligencije.

„Godinu dana od početka drugog mandata predsednika Trampa, životi radnih ljudi su skuplji i manje slobodni. Tramp je vladao u interesu direktora milijardera i velikih tehnoloških kompanija, čineći bogate i moćne još bogatijima, dok se radni ljudi širom zemlje bore da prežive“, izjavila je nedavno predsednica AFL-CIO Elizabet Liz Šuler.

Liz Šuler, predsednica AFL-CIO: Predsednik SAD nagrađuje korporacije i bogate

Sindikati će se, prema njenim rečima, pobrinuti da radnici saznaju za svako prekršeno obećanje, i dodatno angažovati da se izaberu lideri koji će pomoći da se izgradi „ekonomija za radnike, a ne za gazde milijardere.“

Na sajtu AFL-CIO podsećaju da je predsednik Tramp obećao da će „ponovo učiniti Ameriku pristupačnom“, ali je umesto toga tokom prve godine vlasti povećavao troškove, držeći plate niskim i dozvoljavajući da nestanu mnoga radna mesta.

Predsednik „odgovara“ srednjim prstom

Američki medijski portal Hill zabeležio je naprijatan incident koji se dogodio prilikom Trampovog obilaska fabriku kamiona F-150 u Dirbornu, u državi Mičigen. Navodno je jedan fabrički radnik doviknuo predsedniku da je „zaštitnik pedofila“, što je očigledna aluzija na postupanje Trampove administracije u vezi sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epštajnom. Portal navodi da je Tramp snimljen kako uzvraća psovkom u pravcu radnika, nakon čega je podigao srednji prst. Bela kuća je branila Trampovu reakciju tvrdeći da je radnik „ludak“ koji je „divlje uzvikivao psovke“, te da je predsednik odgovorio na odgovorajući način.

Pomenuti radnik, kasnije identifikovan kao 40-godišnji T. DŽ. Sabula, izjavio je kasnije za Vašington post da „ne žali“ zbog razmene poruka sa predsednikom, ali da je suspendovan sa posla dok traje istraga o incidentu. Njegov sindikat Ujedinjeni automobilski radnici (UAW) saopštio je da stoji uz svog člana, kritikujući Trampov „vulgaran gest“. „Automobilski radnik u fabrici kamiona u Dirbornu je naš ponosan član“, napisala je na društvenoj mreži X Laura Dikerson, potpredsednica UAW-a. Poručila je i da će sindikat „osigurati da član dobije punu zaštitu svih ugovornih formulacija koje štite njegov posao i sindikalna prava“.

Kreatori politika „voze u magli“

Magazin Ekonomist je analizirao „368 dana od početka mandata Donalda Trampa“. U tekstu objavljenom 20. januara jedan od najuticajnijih nedeljnika na svetu ukazuje da je „u svom drugom mandatu, Tramp pocepao ne samo trgovinska pravila već i mašineriju ekonomskog merenja“. To u kontekstu njegove odluke iz avgusta prošle godine da „nakon što je kritikovao slabe podatke o zaposlenosti“, otpusti šefa Biroa za statistiku rada, „što je uznemirilo tržišta“. Vlada je mesec dana obustavila objavljivanje skoro svih zvaničnih podataka, ostavljajući kreatore politike „da voze u magli“, kako je to rekao predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel. U analizi Ekonomista, ukazuje se da američka ekonomija raste („proizvodnja je snažno porasla u trećem kvartalu, vođena tržišnom i državnom potrošnjom“), ali navode i „pokazatelji rastućih pritisaka“. Ponovo raste inflacija, pre svega zato što firme prenose troškove carina na krajnje potrošače. „Inflacija je rasla tokom leta, dostigavši 3% u septembru, pre nego što je pala na 2,7% u novembru. Analitičari su, međutim, upozorili da najnoviji podaci mogu biti nepouzdani (blokada državnih izvora informacija je poremetile prikupljanje podataka). U međuvremenu, poverenje potrošača je naglo opalo, a tržište rada se hladi“.

Krajem prošle godine, predsednica AFL-CIO Liz Šuler je u intervjuu britanskom Gardijanu kazala da je sindikat spreman da stane u odbranu radnih ljudi od neumoljivih napada Trampove administracije. Navela je kako se najveća sindikalna organizacija u SAD bori za vraćanje prava kolektivnog pregovaranja za savezne radnike i podnela tužbe protiv Trampove administracije. Predstavnički dom je 11. decembra usvojio zakon o vraćanju prava na kolektivno pregovaranje za više od milion zaposlenih na federalnom nivou, koja su ukinuta Trampovim izvršnim naredbama. To je bio, kako je ocenila Šuler, „najveći napad na sindikate u našoj istoriji“.

Još jedna burna godina

AFL-CIO je uveliko angažovan da se pomenuti zakon do kraja januara usvoji i u Senatu, što će, prema rečima Šulerove, biti početak još jedne burne godine. Navela je i da se radničke organizacije uveliko obraćaju radnicima neposredno, „agituju i kucaju na vrata, u nastojanju da probiju buku“.

„Ljudima je dosta, zasićeni su. Mislim da nemaju poverenja u institucije i medije. Čini se poverenje gube mnogi na koje smo se oslanjali tokom godina, i da su radnički pokret i sindikati jedini kojima ljudi veruju. Naš kredibilitet i poverenje rastu. Moramo da iskoristimo ono što nam je najpogodnije, a to je korišćenje naše sfere uticaja“, kazale je Šuler.

Gardijan tim povodom navodi da približno 68% Amerikanaca podržava sindikate (podaci Galupa), „uprkos trendu smanjenja gustine sindikata u SAD tokom poslednjih nekoliko decenija“.

Tramp je obećao da će smanjiti troškove od prvog dana i stvoriti dobra radna mesta, posebno u proizvodnji, ali to nije ostvareno, ukazala je Šuler: „Kada na terenu razgovaram sa ljudima, čujem da su stanovanje i zdravstvena zaštita dva pitanja koja svi osećaju, a to nije na agendi ‘Milijarderi na prvom mestu’“. Dodala je da američki predsednik „nagrađuje velike korporacije i bogate“, dok se mnogi Amerikanci bore sa visokim troškovima života.

Približno 68% Amerikanaca podržava sindikate: Sa protesta automobilskih radnika

Sindikati nisu usamljeni u kritikama šefa Bele kuće, naprotiv – sve su učestalija stručna i medijska osporavanja njegove politike. “Politika predsednika Trampa do sada nije mnogo doprinela promeni opšteg stanja američke ekonomije, ali ekonomisti upozoravaju da će na kraju oslabiti Sjedinjene Države”, navodi dnevnik Njujork tajms.

U tekstu od 20. januara, jedan od najuticajnijih štampanih medija u SAD navodi da, uprkos svih haotičnim Trampovim potezima, američka ekonomija danas veoma liči na onu koju je nasledio pre godinu dana. Dnevnik pri tome konstatuje ključne pokazatelje stanja: “Nezaposlenost je niska, potrošnja jaka, a inflacija tvrdoglavo visoka.”

Strahovanja ekonomskih stručnjaka

Njujorški medij ukazuje da “carine, Trampova prepoznatljiva ekonomska politika, nisu pokrenule renesansu proizvodnje koju je obećao”, mada nisu izazvale ni nagli porast inflacije čega su se mnogi plašili. “Ipak, bilo bi pogrešno misliti da Trampovi postupci nisu naškodili ekonomiji”. U tom smislu, dnevnik navodi “sveobuhvatni napad na mnoge institucije koje lideri obe glavne političke stranke dugo smatraju temeljima američke ekonomske snage”. Kako se ističe u tekstu, Tramp je nastojao da potkopa nezavisnost Federalnih rezervi, otpustio je šefa Biroa za statistiku rada, agencije za ključne ekonomske podatke, i smanjio finansiranje univerziteta koji sprovode veliki deo najsavremenijih naučnih istraživanja u zemlji. Pored toga, intervenisao je u poslovnim dogovorima, preuzeo udele u privatnim kompanijama i pretio rukovodiocima kompanija koji ne prihvataju njegove političke prioritete. Takođe je radikalno ograničio imigraciju, doveo u pitanje američka savezništva i uveo stroge carine kako protivnicima tako i prijateljima SAD.

Zanimljivo je da čak i ekonomisti različitih idejnih profila složno upozoravaju da Tramp “usmerava zemlju na put koji će, dugoročno gledano, ostaviti ekonomiju manje dinamičnom, finansijski sistem manje stabilnim, a Amerikance manje prosperitetnim”, ukazuje Njujork tajms.

“Slabimo onaj poseban sastojak koji je Ameriku učinio tako velikom“, ocenila je Kimberli A. Klausing, profesorka ekonomije na Pravnom fakultetu Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu, koja je bila angažovana u Ministarstvu finansija u Bajdenovoj administraciji. Zabrinutost profesorke bliske demokratama dele i ekonomisti desnice, uključujući i nekadašnje Trampove saradnike. Vens Džin, nekada glavni ekonomista u Kancelariji za budžet tokom prvog Trampovog mandata, hvali napore administracije da ukine propise i smanji poreze na dobit preduzeća, ali i ukazuje na visoku cenu politika o trgovini i imigraciji, kao i neuspešnog obuzdavanja budžetskih deficita i intervencija u privatnom sektoru. Sve su te politike, kako je zaključio, “negativne za ekonomiju“.

Neispunjena obećanja biračima

„Iz mnogobrojnog istorijskog iskustva znamo da su stvari koje on (Tramp) radi suprotne prosperitetu na duge staze“, ocenio je N. Gregori Mankiv, profesor Harvarda koga svrstavaju među najuticajnije američke ekonomiste, koji je radio u Beloj kući u timu predsednika Džordža V. Buša.

Njujork tajms podseća da je kandidujući se za drugi mandat predsednika Tramp obećavao da će „okončati inflaciju“ i sniziti cene, “što su ekonomisti u to vreme odbacili kao fantaziju”, ali se dopalo mnogim biračima frustriranim dugogodišnjim poskupljenjima.

“Međutim, kada se vratio na dužnost, gospodin Tramp je malo govorio o dugogodišnjim problemima troškova života poput stanovanja i brige o deci, i protivio se produžavanju federalnim subvencija koje su zdravstveno osiguranje učinile jeftinijim za ljude… Umesto toga, fokusirao se na uvođenje carina – politiku za koju su ekonomisti upozoravali da će dovesti do viših cena”, ukazuje Njujork tajms.

Priredio S. R.