Predstavnici sindikata i kompanija na samitu u Briselu zatražili da se prestane sa tenderskim favorizovanjem najniže cene, odnosno da se javni ugovori dodeljuju samo kompanijama koje poštuju radna prava i kolektivne ugovore
Dok se Evropska komisija sprema da reformiše pravila koja regulišu javne nabavke u Evropskoj uniji, koalicija sindikata, preduzeća i zakonodavaca održala je prvi Samit o javnim nabavkama (Procurement Summit). Cilj sastanka na kome su se 14. aprila u Briselu okupili sindikalci, direktori, evroposlanici i drugi bio je da se ukažekako Evropa da iskoristi svoju ogromnu potrošačku moć za finansiranje kvalitetnih roba i usluga i omogućavanje dostojanstvenog rada.
Skup je organizovala koalicija predvođena organizacijom UNI Europa (sindikalni savez uslužnih delatnosti koji okuplja 270 sindikata iz 50 država, sa približno sedam miliona članova), u saradnji sa Evropskom konfederacijom sindikata i poslodavcima u kompanijama uslužnog sektora, poput obezbeđenja, održavanja, keteringa…
Niska cena srozava plate i zaštitu
Sindikalci i poslodavci su se ujedinili u zahtevu da se prestane sa praksom dodeljivanja ugovora isključivo na osnovu najniže cene, što često dovodi do srozavanja socijalnih standarda i plata. Sa briselskog samita je zatraženo da javni ugovori budu dostupni samo kompanijama koje poštuju prava radnika i primenjuju kolektivne ugovore. Poslodavci su istakli da fokus na održivosti i kvalitetu, umesto samo na ceni, omogućava fer konkurenciju i bolje javne usluge.
Ključni pravci reforme javnih nabavki u EU
Samit je održan nepuna dva meseca pre nego što će Evropska komisija da predstavi nacrt nove direktive o javim nabavkama. Sindikalni lideri su iskoristili priliku da detaljno opišu kako važeća pravila javnih nabavki smanjuju socijalne standarde, dok su menadžeri i izvršni direktori preduzeća izložili kako ona potkopava fer konkurenciju.
Generalna sekretarka EKS-a Ester Linč podržala je politiku EU „Proizvedeno u Evropi“ pozvala je na korišćenje javnog novca isključivo u javnom interesu. On je naglasila da kolektivno pregovaranje treba da bude temelj strateških javnih nabavki u Evropi, umesto aktuelnih propisa koji gotovo isključivo favorizuju najnižu cenu prilikom ugovaranja javnih radova.
„Dodela javnih ugovora isključivo na osnovu najniže cene snizila je standarde važnih usluga i životni standard radnika koji pružaju te usluge. Moramo zaustaviti takvu trku ka dnu i osigurati da se javni novac u budućnosti koristi u javnom interesu. To znači nagrađivanje kompanija koje stvaraju kvalitetna radna mesta poštujući pravo radnika na kolektivno pregovaranje“, rekla je Linč na samitu.
Isključiti socijalni damping
Regionalni sekretar UNI Evropa Oliver Rotig, u svojstvu domaćina skupa ukazao je na nepravde koje podstiče važeći sistem javnih nabavki.
„Danas širom Evrope, milioni radnika – čistači, čuvari, negovatelji, ugostitelji – rade na realizaciji ugovora plaćenih novcem poreskih obveznika. Međutim, previše tih radnika odlazi kući bez plate dovoljne za život, bez kolektivnog ugovora, bez dostojanstva na radu. Ovo je neuspeh politike – i Evropska komisija mora to da ispravi promovisanjem kolektivnog pregovaranja u javnim nabavkama“, kazao je Rotig.
Prema rečima Pjera Žuvea, izvestioca Socijaldemokratskog poslaničkog bloka u Evropskom parlamentu, neophodan je trijalog sa drugim institucijama EU jer su trenutnim pravilima o javnim nabavkama radnici, poput onih na održavanju, opterećeni do krajnjih granica. „Kompanije će ’procvetati’ kada zaposlenime ne budu slamali kičmu“, kazao je Žuve koji se zalaže da minimalni socijalni i ekološki standardi moraju biti obavezni širom Evrope. On smatra i da iz javnih nabavki treba isključiti kompanije koje se bave socijalnim dampingom, odnosno koje praktikuju niže standarde rada, manje plate i slabiju socijalnu zaštitu.
Grejn Keli iz bezbednosne kompanije Securitas Services Europe, ocenila je da „kada javne vlasti donose odluke na osnovu najniže cene, to znači da odluka nije održiva“. Zato, kako je rekla, javne vlasti moraju prednjačiti u promociji kolektivnih ugovora tako što će dati prednost poslodavcima koji nude dobre uslove rada.
Generalni sekretar Evropske federacije sindikata hrane, poljoprivrede i turizma (EFFAT), Enriko Somalja naveo je da sindikati i poslodavci treba da imaju zajedničku agendu za promociju kriterijuma kvaliteta u javnim nabavkama, posebno insistirajući na tome da javna sredstva podržavaju zdravu, ukusnu, održivo proizvedenu hranu.
Predstavnici lokalnih vlasti svedočili su o izazovima socijalnih nabavki u trenutnom pravnom okviru EU. Kristofer Bergman, koordinator sindikata Socijaldemokratske partije u Geteborgu (Švedska), naveo je primer renoviranja jedne škole u tom gradu. Nakon što je lokalna vlast u ugovor o radovima uključila zahtev za poštovanje kolektivnog ugovora, usledila je tužba protiv grada. Zato su EU, pre njegovim rečima, potrebna mnogo jasnija pravila kako bi se omogućilo da kolektivno pregovaranje bude jedna od osnovnih kriterijum u javnim ugovorima.
Na slična iskustva ukazao je i Per Klauzen, levičarski poslanik u Evropskom parlamentu: „Znam to iz grada Kopenhagena – pravila EU su problem jer se javne vlasti plaše da budu tužene.“
Anketa sprovedena prošle godine širom Evrope, koju je naručila organizacija UNI Europa, pokazala je da velika većina građana EU (72 odsto) podržava javne nabavke koje jačaju egzistenciju radnika kroz kolektivno pregovaranje. Organizacije poslodavaca u radno intenzivnim industrijama čišćenja, obezbeđenja i ugostiteljstva naglašavaju da se u javnim nabavkama treba udaljiti od fokusiranja samo na cenu.
I vodeći ekonomisti protiv najniže cene
EKS podseća i na otvoreno pismo koje je potpisalo više od 100 vodećih svetskih ekonomista: Kritikovali su „dominantni fokus na najnižu cenu u tenderima“, podržavajući zahteve radnika za reformom koja „jača kolektivno pregovaranje“. U pismu – apelu predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, objavljenom 30. septembra 2024, istaknuti ekonomski stručnjaci, među kojima i Toma Piketi i Izabela Veber, pozvali su na hitnu reformu pravila EU o javnim nabavkama.
Ekonomisti su kritikovali trenutni sistem koji favorizuje najnižu cenu na tenderima, što primorava kompanije da štede na platama i uslovima rada kako bi dobile ugovore. Ključni zahtev ekonomista je da se javni ugovori dodeljuju isključivo kompanijama koje poštuju kolektivne ugovore, čime bi se osiguralo da javni novac ne finansira socijalni damping i nesigurne poslove.
Potpisnici pisma su naglasili da javne nabavke, koje čine oko 14 odsto BDP-a Evropske unije, treba da budu alat za postizanje socijalne pravde i održivosti, a ne samo tehnički proces za uštedu novca.
