Dok sindikati i poslodavci u Nemačkoj rešenja za industrijsku krizu nalaze u saradnji sa naučno-istraživačkim institucijama, uz finansijsku podršku države, tranzicija u Srbiji kasni, bez realnih programa i mimo socijalnog dijaloga, čulo se na okruglom stolu Granskog sindikata metalaca „Nezavisnost“
Automobilska industrija u Evropi, pre svega u Nemačkoj uveliko je u krizi koja lančanom reakcijom pogađa i njene partnere u dobavljačkom sektoru u Srbiji. Međutim, za razliku od „komponentaša“ u našoj zemlji, proizvođači vozila u Nemačkoj u naporima za prevazilaženje krize putem transformacije svojih tehnoloških kapaciteta koriste resurse naučnih, istraživačkih i univerzitetskih institucija, uz direktnu finansijsku podršku države. U tim ubrzanim i složenim, ponekad i bolnim procesima koje preduzimaju poslodavci učestvuju i sindikati kao neizostavni socijalni partneri, dok se u Srbiji socijalni dijalog ne pomera iz svojih formalnih obrazaca.
Ovakvi i slični komentari izrečeni su na okruglom stolu „Budućnost rada u automobilskoj industriji – transformacija, prekvalifikacije i nova zanimanja“, održanom 12. maja u Beogradu u organizaciji Granskog sindikata metalaca „Nezavisnost“. Okruglom stolu koji je podržala Fondacija „Fridrih Ebert“ (Regionalna kancelarija za Srbiju i Crnu Goru) prisustvovali su predstavnici nemačkog Industrijskog sindikata metalaca – IGM i Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, Unije poslodavaca i Privredne komore Srbije, Nemačke privredne komore, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i državne Agencije za kvalifikacije. Voditeljka debate bila je Marija Martinić, iz Centra za obrazovanje i istraživanja „Nezavisnost“.
Restruktuiranje metalskog kompleksa Nemačke
U prvom panelu okruglog stola posvećenom ulozi socijalnih partnera u restrukturiranju metalske i autoindustrije, gosti iz Nemačke – Silvija Majer i Mark Šitinger – predstavili su Agenciju T NRW sa sedištem u Dizeldorfu. Reč je o specijalizovanoj agenciji koja pruža podršku preduzećima u metalnoj i elektroindustriji na teritoriji savezne nemačke pokrajine Severna Rajna-Vestfalija (NRW) tokom procesa njihove transformacije (slovo T u nazivu agencije označava transformaciju). Agenciju su kao zajedničku instituciju 2021. godine osnovali socijalni partneri – Sindikat radnika u metalnoj i elektroindustriji – IG Metal (IG Metall) i udruženje poslodavaca tih industrijskih grana na području te pokrajine – Metal SRV (Metall NRW).
Majer koja je predstavnica poslodavaca i projektni rukovodilac u toj specijalizovanoj agenciji, zadužena je za direktan kontakt sa preduzećima i radničkim savetima u metalnoj i elektroindustriji koji traže savetovanje i podršku u procesu digitalne i ekološke transformacije. Prema njenim rečima, rad agencije je rezultat socijalnog partnerstva poslodavaca i sindikata. Država podržava taj socijalni dijalog i ne meša se u tu „tarifnu autonomiju“ koja postoji u Nemačkoj. S druge strane, država „uskače“ kada je potrebna podrška socijalnim partnerima. Primera radi, pokrajina Severna Rajna-Vestfalija finansijski podržava neke obuke radnika i slične programe koje Agencija T organizuje za potrebe konkretnih preduzeća.
Predstavnik sindikata IG Metal u Agenciji, sociolog Mark Šitinger, takođe projektni rukovodilac, kazao je da je primarno odgovoran za savetovanje radničkih saveta u metalnoj i elektroindustriji. Pomaže im da se pripreme za digitalizaciju, promenu opisa poslova i uvođenje novih tehnologija kao što je sve aktuelnija veštačka inteligencija. Naglašavajući značaj socijalnog partnerstva u nemačkoj industriji („Znači da imate poverenje jedni u druge“), on je ukazao da nije reč o nekakvom idiličnom odnosu („sindikati su i kritičari nekih odluka poslodavaca“), već o saradnji u obostranom interesu.
Srbija nespremna za tranziciju
Šitinger je istakao da se dobra saradnja socijalnih partnera ogleda i u oblasti obrazovanja za nova zanimanja kroz prekvalifikaciju radnika u metalskoj i elektroindustriji, u čemu je upravo veoma važna uloga zajedničke Agencije T. Takve programe nisu u stanju da plate manja preduzeća, zato onda finansijski pomaže država, odnosno pokrajina Severna Rajna-Vestfalija. Agencija T u tom pogledu blisko sarađuje sa pokrajinskim Ministarstvom rada, kao i sa Saveznom agencijom za rad, recimo radi nekih poreskih olakšica za realizaciju obuka zaposlenih. Primera radi, kada Agencija T u nekom preduzeću identifikuje potrebu za prekvalifikaciju radnika zbog uvođenja novih digitalnih ili zelenih tehnologija, tada ona preduzeće preusmerava na državne subvencije.
Ciklične promene u industriji
Ističući značaj programa prekvalifikacija Šitinger je naveo neke „radikalne promene u nemačkoj industriji“: U Rurskoj oblasti, najvećoj i najgušće naseljenoj regiji, 50-ih i 60-ih godina prošlog veka eksploatacija uglja je bila jedna od najvažnijih privrednih grana, da bi usled velike strukturne krize i prelaska na jeftinije i praktičnije energente (nafta i gas) došlo do gašenja rudnika. Devedesetih je usledio procvat mobilne telefonije kada je finska Nokia u ovoj oblasti (Bohum) razvila jednu od najvećih svetskih kompanija u oblasti komunikacija koja je zapošljavala hiljade radnika i lance kooperanata. Početkom 2.000-ih korporacija je zatvorila svoje pogone u Nemačkoj i preselila ih u područja sa nižim troškovima poslovanja i jefinijom radnom snagom. Umesto tih industrija nikle su i razvile se nove, pre svega zahvaljujući efikasnom planiranju i investiranju, ali i programima obuka i usavršavanja za nove tehnologije i nove poslove. Tako je danas u Bohumu najveći pojedinačni poslodavac – univerzitet.
Nemački projekat za novi svet
Regionalni sekretar IG Metala Nik Voišnek predstavio je projekat ATLAS (Automative Transformationspolattform Sudwestfalen), specijalizovanu platformu u Nemačkoj pokrenutu sa ciljem da pruži podršku automobilskoj industriji i njenim dobavljačima tokom procesa industrijske transformacije. Pokretač i realizator projekta je konzorcijum partnera okupljenih oko inicijative za privredni razvoj, sindikata i vodećih akademskih ustanova iz regije Jugozapadna Rajna-Vestfalija. ATLAS je geografski fokusiran na regiju Jugozapadna Rajna-Vestfalija (Südwestfalen), koja je jedan od najvažnijih industrijskih centara za proizvodnju auto-delova u Nemačkoj.
Objašnjavajući ključne stubove i ciljeve projekta, Voišnek je rekao da ATLASpomaže kompanijama da se prilagode prelasku sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem na električna vozila (e-mobilnost), kao i procesima digitalizacije i ekološke dekarbonizacije.
U okviru projekta organizuju se seminari i praktične radioniceza menadžere i radnike u preduzeću, kako bi zajednički razvili održive poslovne modele. Kroz ovaj projekat, regionalni sindikati aktivno sarađuju sa naučnim institutima i privrednim komorama. Ključni sindikalni cilj je da se transformacija sprovede na socijalno pravedan način – obezbeđivanjem dokvalifikacije radnika i sprečavanjem masovnih otpuštanja usled gašenja starih tehnologija. Prema rečima Voišneka, fokus ATLASA je primarno na malim i srednjim preduzećima koja proizvode delove za velike auto-gigante, kao što su Folksvagen ili BMV, jer su te firme najranjivije u tržišnim promenama.
Nacionalna strategija bez sindikata
Drugi panel održan je pod nazivom “Uloga socijalnih partnera u Srbiji sprovođenju pravednog restrukturiranja autoindustrije i mogućnosti osposobljavanja zaposlenih za druge poslove“.
Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije (direktorka sektora za pravne poslove i dijalog) ukazala je na visoku zavisnost proizvođača auto-delova u Srbiji od evropske, a pre svih nemačke auto-industrije. Navela je da taj dobavljački sektor u Srbiji zapošljava više od 10.000 radnika u preko 60 kompanija. Neke od njih već proizvode komponente za najsavremenije automobile dok će drugi morati da se transformišu u skladu sa tehnološkim trendovima što znači da će i njihovi radnici morati da se obuče ili prekvalifikuju.
Predsednik Granskog sindikata rudarstva i energetike „Nezavisnost“ Časlav Gavrić ukazao je da put ka dekarbonizaciji i zelenoj ekonomiji ne dotiče samo eksploataciju uglja i proizvodnju električne energije. Promene će biti neophodne i u metaloprerađivačkom sektoru, poljoprivrednoj proizvodnji i svim drugim granama industrije. S tim u vezi, Gavrić je naglasio nezadovoljstvo sindikata stavom države koja je usvojila Integrisani nacionalnih energetski i klimatski plan – INEKP, ali bez učešća socijalnih partnera – sindikata i poslodavaca u kreiranju tog strateškog dokumenta. Izostala je rasprava i u celom društvu.
Podsetivši da su INEKP-om postavljeni ambiciozni ciljevi i dinamika energetske tranzicije, dekarbonizacije i zaštite životne sredine u Srbiji do 2030, odnosno 2050. godine, Gavrić je konstatovao da o svemu tome javnost veoma malo zna. Posebno je nedopustivo to što se o posledicama sprovođenja takvog plana ne govori u lokalnim zajednicama koje će pretrpeti najveće promene, kao što je zatvaranje ugljenokopa.
Naveo je Gavrić da se u Srbiji, verovatno zbog potrebe usklađivanja sa energetskom politikom Evropske unije, grade vetroparkovi i solarne elektrane, planiraju reverzibilne hidroelektrane, ali da je činjenica da ljudi koji rade u eksploataciji uglja (Kolubara, Kostolac…) ne znaju šta će sutra biti s njima. Priča se njihovom o penzionisanju i otpremninama ali ne i o prekvalifikacijama i otvaranju novih radnih mesta.
Moderatorka debate Marija Martinić, direktorka Centra za obrazovanje i istraživanja UGS „Nezavisnost“ ukazala je da je INEKP trebalo da predvidi pravednost energetske i klimatske tranzicije. Međutim, država je za izradu tog strateškog dokumenta angažovala strane stručnjake – grčki konzorcijum koji je to uradio na nacionalnom nivou bez „kopče“ sa realnim temama i pitanjima. Oni su naveli neke globalne procene, bez analize koja treba da pokaže šta treba preduzeti sa ljudima koji će u konkretnim sredinama izgubiti posao. Jedino se pominju penzionisanja i neke vrste otpremnina ali nema programa prekvalifikacija. Toga bi verovatno bilo da su sindikati bili u prilici da učestvuju u kreiranju INEKP-a.
Neiskreno socijalno partnerstvo
Potpredsednik Granskog sindikata metalaca „Nezavisnost“ Jovica Kuprešan, iz kompanije „Robert Boš“, smatra da je aktuelna kriza u automobilskoj industriji Evrope prouzrokovana međunarodnom nelojalnom konkurencijom koja forsira kvantitet umesto kvaliteta. Uticaj te krize na dobavljačku industriju u Srbiji je već vidljiv, zatvaraju se pojedini pogoni i smanjuje broj radnika (npr. kompanije „Leoni“, „Dreksler Majer”). Ukazao je Kuprešan da u Srbiji nedostaje ozbiljan, iskren dijalog socijalnih partnera – države sa poslodavcima i sindikatima, što bi bio najefikasniji način rešavanja problema.
Učesnici trećeg panela „Obrazovanje u Srbiji kao uslov za kvalifikovanu radnu snagu i prIvlačenje kvalitetnih i održivih radnih mesta sa posebnim osvrtom na prekvalifikacije starijih“ bili su Mirjana Kovačević (Privredna komora Srbije), Gabrijela Grujić (vladina Kancelarija za dualno obrazovanje), Samir Hodžić (državna Agencija za kvalifikacije), Jasmina Trbović (Nemačka komora) i Frank Vulkof (nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ). U tom delu debate govorilo se o formalnom i neformalnom obrazovanju i stručnom usavršavanju, programima prekvalifikacija, dualnom obrazovanju, celoživotnom učenju, kreiranju novih obrazovnih programa i zanimanja u skladu sa potrebama tržišta rada, saradnji obrazovnih institucija sa privrednim kompanijama…
Na samom početku skupa, učesnicima okruglog stola obratili su se predsednik GS metalaca „Nezavisnost“ Slobodan Miladinović, predsednica UGS „Nezavisnost“ Čedanka Andrić i Bojan Lađevac iz Fondacije Fridrih Ebert.
S. R.
