Istraživanje IPSOSA , sprovedeno između 15 i 25 maja ove godine, na standardnom uzorku od 1000 ispitanika pokazuje značajan rast poverenja građana u UGS Nezavisnost.
Ne veruje nam 44 odsto, ne zna dovoljno o nama 37 odsto a veruje nam 19, tačnije 19, 3 odsto od čega 16 odsto uglavnom a 3, 3 u potpunosti. Nije naročito ohrabrujuće ali to je decenijama slika sindikata.
No to je više nego u čitavom periodu 2017 – 2020. godina kada je poverenje u nas osciliralo između 8 i 13 odsto.
Ako izuzmemo period 2000 – 2002. godina, mi toliki stepen poverenja nismo kao pojedinačni sindikat, nikad imali.
Ako bismo dobijene rezultate preveli na ukupan broj punoletnih u zemlji od oko 5,3 miliona to znači da nam veruje million ljudi, od čega 160 000 u potpunosti. Nije lose.
Kolege smatraju da je naš rast rezultat koncentisanosti ljudi da za vreme pandemije sve prate i uočavanje našeg truda da zaštitimo interese zaposlenih i siromašnih. Nastavimo tako.
Poverenje u Nezavisnost ne pokazuje značajnije varijacije između sociodemografskih grupa. Indikativno je, međutim, da nešto veće poverenje od proseka u nas imaju žene, građani i zaposleni sa preko 45, posebno 60 godina.
Na drugoj strani, više od proseka, polovina mladih od 18 do 30, kao i onih između 30 i 45 godina ne zna gotovo ništa o nama, pri čemu je grupa između 30 i 45 grupa sa ubedljivo najmanjim poverenjem u Nezavisnost (11% :19 % ).
Očito da se u narednim aktivnostima moramo bazirati na tim grupama ako želimo da imamo budućnost.
Neće to biti nimalo lako jer su u pozadini izloženost mladih prekarizovanom radu, strah od gubitka kakvog takvog posla, ali i konzervativni, mladima nedovoljno primereni obrasci sindikalnog delovanja.
Poseban problem su žene koje iako su nadprosečno sklone našem sindikatu, gurnute su na marginu kada se radi o upravljačkim strukturama sindikata.
Menjajmo se ako želimo da nam veruju.
Kad je o politici i izborima reč oni koji podržavaju Nezavisnost nemaju neki specifičan partijski profil, sem što kao da ne postojimo za stranke krajnje, nacionalističke desnice. Kad je o izborima reč, većina misli da sindikati treba da uz poruku, prepuste izbor članovima, neki čak da ih ignorišu.
Raste, međutim, broj onih koji misle da nema druge nego krenuti na samostalni izborni nastup (16%). Ostali prate svoja već formirana stranačka opredeljenja.
Ključna poruka koju nam upućuju je da nije naše da se rasplinjujemo u političkim obračunima več da predvodimo u borbi da se politika rasta nejednakosti i podilaženja interesima (stranog) kapitala zameni politikom rasta zarada, obezbeđenja pristojnog minimalnog prihoda i redukovannja nejednakosti, diskriminacije i korupcije.
Borimo se za to svom snagom, energijom i pameću.
