Okrugli sto „Nezavisnosti“ o stanju autoindustrije: Ugrožene i fabrike u Srbiji

Kriza evropske autoindustrije utiče i na njen dobavljački lanac u Srbiji, zato je neohodna podrška države kako bi se, pre svega, zbrinuli radnici koji će ostati bez posla, što već čeka 1.900 zaposlenih u fabrici Leoni nadomak Doljevca

Automobilska industrija na prostoru Evrope poslednjih godina suočena je sa velikim izazovima – rastom troškova proizvodnje (energija, baterije za elektromotore i sl), američkim carinama i ozbiljnom konkurencijom na globalnom tržištu oličenoj pre svega u kineskim kompanijama. Recesija evropske autoindustrije će, sasvim izvesno, nepovoljno uticati i na njen dobavljački lanac u Srbiji, rečeno je na okruglom stolu „Stanje i perspektive autoindustrije, s posebnim osvrtom na nemačku auto industriju i posledice za zaposlene u Srbiji“.

Po zamisli ogranizatora skupa Granskog sindikata metalaca „Nezavisnost“ i nemačke Fondacije Fridrih Ebert, učesnici su identifikovali ključne uzroke krize evropske autoindustrije, posebno u Nemačkoj. Takođe su predložili moguće pravce preventive kako bi se makar ublažile posledice za izvozno orjentisanu proizvodnju autodelova u Srbiji i izbegao najgori mogući scenario – smanjenje obima ili čak zatvaranje pogona i masovna otpuštanja radnika.

Bez predstavnika Vlade

Na žalost, poruke oveog skupa nisu mogli da čuju i oni najodgovorniji za ekonomsku politku države, jer iako uredno pozvani nisu se pojavili predstavnici Vlade, konkretnije ministarstava za privredu, rad i zapošljvanje. Primetili su to neki diskutanti, a predsednica UGS „Nezavisnost“ Čedanka Andrić ukazala je da o ozbiljnosti krize u automobilskoj industriji govori činjenica da su se brojne evropske vlade najozbiljnije uključile u njeno rešavanje, i da je socijalni dijalog sindikata sa poslodavcima i državom najbolji način da se do rešenja dođe.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić ocenio je da se autoindustrija u Evropi suočila sa recesijom zato što se prethodnih godina više bavila zaštitom tržišta od konkurencije iz Kine, nego što je razvijala svoje kapacitete i mogućnosti. Pored toga, u uzroke krize on je uvrstio i preteranu birokratiju navodeći da u tom pogledu situacija u Evropi nije ništa bolja nego u Srbiji. Nenezić smatra da je danas u Srbiji teže odoleti posledicama krize evropske autoindustrije, jer je sve manje stranih investicija – kapital traži nove destinacije, sa jeftinijom radnom snagom.

Uvodničar o globalnim trendovima u automobilskoj industriji i posledicama po zaposlenost u Srbiji, Dušan Marković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu naveo je da je ona tehnološki, kapitalno i radno intenzivna i kao takva jedna od pokretača ekonomskog rasta: U Evropskoj uniji njen udeo u ukupnom bruto društvenom proizvodu iznosi 7%; zapošljava 13,8 miliona ljudi; njen izvoz godišnje vredi 170 milijardi evra…

Međutim, naglasio je Marković, u poslednje dve decenije autoindustrija se suočila sa velikim promenama – počevši od velike recesije 2008. godine, preko radikalne tehnološke inovacije, političko-ekonomskih sukoba i pandemije. Pri svemu tome, evropsko tržište automobila gubi na značaju: njegov udeo u globalnom svetskom tržištu opada iz godine u godinu: 2019. je to bilo 23,1%, 2021. – 19,5%, da bi 2024. palo na 18,8%.

Prve posledice krize

Opisujući stanje u autoindustriji Srbije, profesor Marković je naveo da je 2023. godine u tom sektoru poslovalo više od 150 kompanija sa približno 100.000 zaposlenih i ukupno ostvarenim prihodom od 7,3 milijardi evra, dominantno ostvarenih u izvozu. U sektoru dominiraju fabrike u vlasništvu kompanija iz Nemačke, Kine i Japana koje proizvode električne sklopove, gume, delove za elektromotore i baterije itd. Tim stranim investicijama Srbija je pogodovala pre svega zbog dobre infrastrukture, blizine EU, cene i kvaliteta radne snage i finansijskih podsticaja.

Bruto zarade od 760 do 2.300 evra

Prema podacima koje je prezentovao profesor Dušan Marković, bruto zarade u sektoru autoindustrije u Srbiji u 2024. godini kretale su se između 760 i 2.300 evra. Najveću prosečnu mesečnu bruto zaradu imali su zaposleni u kompaniji Robert Boš – nešto više od 2.200 evra, zatim u Tigar Tajresu – oko 2.100 evra, i u kompaniji ZF – približno 2.000 evra. Najnižu bruto zaradu lani je imala kompanija Leoni – 760 evra, zatim Jura – približno 860 evra, i Aptiv Kontrakt Servis – oko 910 evra. Profesor Marković je ukazao da zarade u pojedinim kompanijama ne prelaze republički, a u nekim čak ni lokalni (opštinski) prosek.

Ukazujući da se kriza već osetila i na našim prostorima profesor je to argumentovao podacima da se u poslovanju nekih od većih kompanija u Srbiji od prošle godine primećuje pad prihoda i smanjenje broja zaposlenih. Tako je Jura prošle godine u odnosu na 2023. imala manji prihod za približno 78 miliona evra, firmi Džonson Elektrik prihodi su opali za 40 miliona, kod kompanije ZF smanjenje je bilo za skoro 31 milion, dok finansijski rezultati kompanije Leoni pokazuju minus za nešto više od 29 miliona evra.

Istovremeno su neki proizvođača delova i komponenti za autoindustriju usled smanjenih poslovnih rezultata posegli i za smanjenjem zaposlenosti: prošlu godinu, u odnosu na 2023, Leoni je završio sa 1.500 radnika manje, PKC Wiring je smanjio broj zaposlenih za 900, Jura za 490, Aptiv Kontrakt Servis za 420, Jazaki za približno 400, Mei Ta za 330, DAD Drakslamjer za 260 itd. Trend smanjivanja zaposlenosti u sektoru proizvodnje za potrebe autoindustrije nastavljen je i ove godine: Leoni je već odlučio da zatvori fabriku u Malošištu (opština Doljevac) što znači da će 1.900 ljudi ostati bez posla, dok je i Drakslmajer još u februaru najavio da će sledeće godine zatvoriti pogon u Zrenjaninu sa približno 2.000 zaposlenih.

S druge strane, ohrabruje to što su neke druge takođe veće kompanije povećale i prihode i broj radnika. Prema podacima koje je pradstavio profesor Marković kompanija Mint je lani u odnosu na 2023. povećala prihode za čak 193 miliona avra i broj zaposlenih za skoro 900, Robert Boš je prihodovao više za 54,4 miliona i angažovao još 380 novih radnika, dok je Tigar Tajers u završnom računu upisao plus od 22 miliona evra. Broj zaposlenih povećala je još samo firma Magna Seting za 273.

Severna Afrika mami kapital

Uprkos tim primerima pozitivnog poslovanja, profesor Marković smatra da će kriza evropske autoindustrije nastaviti sa negativnim posledicama u Srbiji. Preneo je učesnicima da je iz razgovora sa direktorima kompanija u oblasti električnih kablova čuo prognozu da u narednih pet-šest godina tih poslova u Srbiji najverovatnije neće biti. Ključni razlog je što je Severna Afrika sada aktuelna zbog niže cene rada.

Odgovarajući na pitanje – kako dalje, profesor Marković je naglasio da je Srbiji potrebna „strategija razvoja autoindustrije i priprema različitih scenarija u zavisnosti od eksternih faktora“. Treba identifikovati ranjive lokacije i pripremiti programe očuvanja zaposlenosti. Neophodni su i projekti koji imaju perspektivu kao i saradnja sa kompanijama kako bi se ubuduće povećale investicije. Takođe su nužne institucionalne, poreske i druge reforme koje bi povećale efikasnost poslovanja. Profesor je ukazao i da treba nastaviti rad na dualnom obrazovanju i prekvalifikaciji zaposlenih u delatnostima koje nemaju perspektivu u Srbiji.

Drugi uvodničar Tibor Meszmann, naučni saradnik nemačkog sindikata IGM govorio je na temu zelene tranzicije u autoindustriji Nemačke, strukturnim promenama i kolektivnom pregovaranju. Prema podacima u njegovoj prezentaciji, kriza automobilske industrije u ekonomski najjačoj članici EU već rezultira povećanjem troškova, padom konkurentske moći, smanjenjem prihoda i zaposlenosti. Nakon dobre poslovne 2023. godine, u 2024. je broj radnika u tom sektoru smanjen sa 564.000 na 536.000, sa tendencijom daljeg opadanja. Prognoza Dudenhofera (Ferdinand Dudenhofer, ugledni stručnjak za automobilski menadžment) je da će u narednih deset godina nemačka autoindustrija za trećinu smanjiti broj radnika.

Meszan je rekao da je sve glasniji zahtev iz vrhova automobilske industrije da se produži rok (2035.) za ukidanje proizvodnje automobila na benzinski pogon, jer sazreva uverenje da krizni menadžemnt više nije dovoljan. Već se govori i o prestrukturianju autoindustrije pomeranjem na teren proizvodnje za vojne potrebe, ali o preusmeravanju ulaganja u druge sektore kao što su jevni prevoz ili železnica.

Otežana borba sindikata

Sindikati u autoindustriji i pratećim sektorima (dobavljački lanci) već uviđaju da im je potrebna nova vizija jer su otpori poslodavaca prema njihovim akcijama daleko jači nego ranije. Sindikati kao što je najveći u industriji IG Metal uspeli su pritiscima i drugim akcijama da izdejstvuju sporazume o zaštiti dobrog dela radnih mesta u pojedinim nemačkim kompanijama kao i da onima koji su otpušteni obezbede otpremnine veće od zakonskog minimuma. Međutim, sindikalna borba je usled krize veoma otežana. Primera radi, poslodavci u metalskom sektoru Nemačke ne prihvataju punu ulogu Saveta zaposlenih iako je ona definisana zakonom. Predstavnici zaposlenih u nekim savetima nisu potpuno informisani o poslovanju kompanija a posebno se osporava njihova uloga u odlučivanju o investicijama, kazao je Tibor Meszan.

Predstavnica Nemačko-srpske privredne komore Jasmina Trbović podsetila je da je Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, te da je u nemačkim firmama u našoj zemlji zaposleno približno 80.000 radnika. Trbović koja u Nemačko-srpskoj privrednoj komori vodi Sektor za dualno obrazovanje i celoživotno učenje, kazala je da je pogrešno potcenjivati formalno obrazovanje jer je ono veoma važno, ali da na potrebe tržišta rada koje se stalno i veoma brzo menjaju, mogu da odgovore programi prekvalifikacija i neformalnog i konstantnog usavršavanja.

Radnicima Torina ponuda za Kragujevac

Kompanija Stelantis ponudila je radnicima u svojoj fabrici Mirafjori u Torinu da privremeno pređu na rad u Kragujevac, da bi se ubrzala proizvodnja novog modela „grande panda“, preneo je italijanski dnevnik Korijere dela sera. Taj list navodi da se menadžment Stelantisa sastao sa predstavnicima sindikata kako bi formalizovao ponudu radnicima iz pogona karoserije u Mirafjoriju, koji su na ugovorima do januara. Ponuđena im je dnevnica od 70 evra uz plaćene troškove ishrane, a cilj poslovodstva je da se proizvodnja u Kragujevcu poveća sa 180 na 500 vozila dnevno. Međutim, ponuda je izazvala negodovanje italijanskih sindikalaca: „Očekivali smo posao u Mirafjoriju, a ne u Kragujevcu, u Srbiji“, izjavio je Đani Manori, predstavnik sindikata Fiom Cgil. Nije tajna da Stelantis uveliko traži radnu snagu van Srbije. Agencija Beta je letos objavila da će u Kragujevcu biti angažovano 800 radnika iz Nepala i Maroka, da bi to kasnije bilo demantovano objašnjenjem da je reč o grupi radnika iz Stelantisove fabrike u Maroku koji dolaze na obuku. Ipak je potvrđeno da se planira uvođenje treće smene za šta je potrebno upravo 800 radnika, ali za mesečne zarade nešto veće od 70.000 dinara koje nudi Stelentis očigledno nema zainteresovanih Kragujevčana.

U panelu o budućnosti autoindustrije i sveta rada u tom sektoru u Srbiji učestvovali su generalna direktorka kompanije Robert Boš Srbija Jovanka Jovanović, generalni direktor kompanije Leoni Srbija Aleksandar Petrović, direktorka pravnih poslova u Uniji poslodavaca Srbije Svetlana Budimčević i pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić.

Stanić je podsetio da je Srbija uvozno-izvozno zavisna od Evropske unije i da zato ne čudi što se kriza evropske autoindustrije prelila i na ovdašnji dobavljački sektor. Konkurencija iz Azije, pre svega Kine, umnogome ugrožava evropske proizvođače, ne samo na globalnom već i na njihovim domaćim tržištima. Dodatno krizu podstiče i smanjenje tražnje u Evropi za automobilima, a njihov izvoz na američko tržište otežavaju nova carinska opterećenja. Novouvedene carine SAD, po rečima Stanića, smanjuju izvozne šanse i Srbije, što čini neizvesnim budućnost naše konkrentnosti. On takođe smatra da očuvanje konkrentnosti evropske autoindustrije ne može ići uporedo sa embicioznim ekološkim planom. Iznoseći stav Komore da je potrebna snažna podrška države, Stanić je ocenio da izostaje inicijativa Ministarstva privrede u pogledu stvaranja pogodnog ambijenta za privredu u otežanim uslovima.

Boš i dalje za primer

Direktorka Roberta Boša navela je da ta kompanija u Srbiji zapošljava približno 4.000 radnika, i da je po prihodima među industrijskim preduzećima u Srbiji na 17 mestu. Bošov pogon u Šimanovcima je najveća fabrika automobilskih brisača u Evropi. Osim toga, Bošov centar za usluge na Novom Beogradu veoma je značajan za digitalne tehologije, veštačku inteligenciju, kontrolu kvaliteta, logistiku i slično. Zbog svega toga, Jovanka Jovanović kaže da „Srbija ne može bez Boša, ali i da Boš ne može bez Srbije“.

Od 90 milijardi evra ukupnog godišnjeg prihoda cele grupacije Boš čak 70 procenata je u proizvodnji za automobilsku industriju, što pokazuje da kriza evropske autoindustrije i te kako brine menadmžent ove korporacije. Nedavna finansijska analiza poslovanja celog Boša pokazala je da postoji „opterećenje“ od dve ipo milijarde evra, kazala je Jovanović. To će se svakako rešavati pre svega u kapacitetima u Nemačkoj ali će, po prvi put, imati posledice i za kompanijske firme van zemlje. S druge strane, kompanija u Srbiji ima ideje o proširenju asortimana ali će razrada zavisiti od generalnih opredeljenja korporacije. Direktorka Jovanović je istakla veoma dobru saradnju i socijalni dijalog menadžmenta sa sindikatom u kompaniji Robert Boš Srbija, i zaključila da je ona, što se tiče budućnosti poslovanja u Srbiji, „umereni optimista“.

Nemačka grupacija Leoni koja u Srbiji ima pogone na četiri lokacije zapošljava 9.600 ljudi ali će ovu godinu okončati sa približno 8.000 radnika jer je odlučila da zatvori fabriku u Malošištu, naveo je generalni direktor Leoni Srbija. Prema rečima Aleksandra Petrovića, veoma je teško prognozirati kakve su perspektive te kompanije, jer, na primer, opadaju porudžbine najvećih partnera kao što je Mercedes. U međuvremenu je Leoni grupa promenila vlasničku strukturu – više od 50 odsto akcija kupila je kineska kompanija Luksšer.

Na pitanje učesnika skupa – da li je lokalna samouprava Doljevac pokušala u saradnji sa kompanijom Leoni da nađe rešenje kako bi se zbrinulo 1.900 radnika koji će bez svoje krivice ostati bez posla, direktor Petrović je ukazao da je to mala opština veoma skromnih ekonomskih i kadrovskih potencijala koja ne može da reši takav problem. Menadžment Leonija je pokušao da delu tih radnika nađe nova radna mesta u pogonu Stelentisa u Kragujevcu, ali nije bilo zainteresovanih.

U raspravi koja je usledila, odgovarajući na pitanje o opravdanosti subvencija države Srbije stranim investitorima koji su danas vlasnici domanantnog dela autoindustrije, profesor Dušan Marković je rekao da se taj novac uglavnom vratio kroz poreske prihode, te da su te kompanije u privrednom smislu aktivirale neka devastirana područja. Sada se, međutim, postavlja pitanje da li je to dugoročno rešenje, kazao je Marković koji smatra da nije. Ukazujući da među 25 najvećih izvoznika nema domaćih kompanija on je konstatovao da je to jasan pokazatelj slabosti srpske ekonomije.

Mihail Arandarenko, takođe profesor Ekonomskog fakulteta rekao je da novija ekonomska istorija pokazuje da su strane direktne investicije odigrale pozitivnu ulogu i da je još uvek tako, uprkos raznim sumnjama, neargumentovanim kritikama, čak i potpunim negiranjima njihovih efekata. Kao primer, naveo je da su se zemlje Višegradske četvorke (Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka) od početka svoje tranzicije do danas umnogome oslanjale upravo na direktne strane investicije, te da su se, dobrim delom zahvaljujući tome, sve četiri priključile Evropskoj uniji i ušle u “klub” bogatih zemalja. Kada je reč o Srbiji, Arandarenko te direktne strane investicije smatra “drugim najboljim rešenjem”. Po njemu, prvo rešenje bi bila ekonomska politike zasnovana na potpuno drugačijem sistemu oporezivanja koji bi podržavao zaposlenost.

Bez domaćih kompanija

Profesor Marković je rekao da ne misli da su strane investicije apriori loše, ali da je problem što Srbija ni posle mnogo godina nije stvorila sopstvenu proizvodnju. Srbija nije u potpunosti iskoristili priliv, nije stvorila ambijent za domaće kompanija, a uz to nema ni diverzifikaciju, što znači da je u velikom riziku. To se, po njegovim rečima, sada pokazuje upravo u sektoru automobilske industrije.

Jedno od pitanja učesnika skupa bilo je zašto najveći proizvođači automobila zabilaze Srbiju i otvaraju fabrike u Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj… Tibor Meszmann je odgovorio da su to strateške političke i poslovne odluke koje se donose unutar Evropske unije i u interesu njenih članica što pomenute države jesu.

Voditelj debata bio je dr Zoran Ristić, viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS „Nezavisnost“.

Na samom početku skupa, u ime organizatora učesnicima su se obratili predsednik Granskog sindikata metalaca „Nezavisnost“ Slobodan Miladinović, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Čedanka Andrić, i predstavnik Fondacije Fridrih Ebert Bojan Lađevac.

Tekst i fotografije S. Raković